Отворена дуго најављивана изложба – експлозија боја Ксеније Хауснер у бечкој Албертини

Ксенија Хауснер је рођена у Бечу 1951. у уметничкој породици. Отац Рудолф је био познати сликар, велико име фантастичног реализма. На почетку, Xениа бира позориште. Студирала је сценографију у Бечу и Лондону, годинама радила дизајн за театарске и оперске куће широм Европе.

Тек у зрелој доби, после очеве болести и смрти, Хауснерова почиње да слика, али задржава сценски елеменат. Њене слике су на граници хиперреализма, док им се не приђе ближе, када се лица и објекти расплињавају у експресионистичком дуктусу.

"Не мислим када радим. Кад једног момента ухватим ритам слике, онда је све даље ствар фарбе. Импулсивност фарбе је за мене одлучујућа. Ја се истина припремам, али на крају важи само резултат, а он се често не држи првобитног концепта. Сликам односе међу људима, међу особама које не станују у једнозначним причама. Оне се крећу кроз фрагменте чија интерпретација иде у разним правцима. Сликам жене, јер сматрам да су оне компликованији људи и комплекснији мотиви. Оно што мене покреће покушавам да пребацим у сликарски медиј", прича Ксенија Хауснер. 

Радикална опструкција стварности је заједнички именитељ свих изложених дела. Хауснерова најпре поставља сцене са живим моделима у свом атељеу, режира их, фотографише, ломи у инсерте и преноси их на монументална платна, која тако стоје као резултати дугог ланца медијатизације: Сцена-филм-фотографија, и на крају - слика. 

"Изложбу смо назвали `True Lies` зато што је Ксенији била важна димензија отворености према стварности као амбивалентном феномену. Истина и лаж су и иначе уплетени у ткиво сваке наративне уметности, код ње врло драматично. Мотиви су узети из стварности, али они нису истина, већ реконструкција и симулација реалности. Хауснер није класична феминистичка сликара, она не реагује из позиције `угњетавања` или `ослобађања`, већ саморазумљивости. Не показује жене ни као светице, ни као курве, већ на читавој линији између. Такве су какве јесу!", објашњава кустос Елзи Ланер.  

Сликарство Ксеније Хауснер реферира на друштвене теорије, од Гофмана на даље, да сви играју улоге. Шта је лаж а шта истина, из ког контекста потичку фрагменти, да ли мистериозно лежи у извору или репрезентацији?

На овим платнима нема одговора, она су само полигон за тестирање, или мирење са животним улогама.