Патријарх Порфирије у манастиру Јасеновац: Нема веће правде од постојања светиње на овом месту

Патријарх Порфирије је током доксологије одржане поводом његове посете манастиру Јасеновац, рекао да се, када год је ту долазио, стално питао да ли је могуће да људско зло буде толико велико, јер оно је мало где показало своју најружнију страну као што је то у Јасеновцу.

"Сви смо браћа и сви смо позвани да будемо браћа, а сувишно је говорити колики је апсурд на овом месту где су људи показали колико се могу отуђити од онога што је уткао и положио у њих Бог", поручио је патријарх током беседе.

Цитирајући апостола Павла да је од једне крви Бог створио све народе, патријарх Порфирије је рекао да су се они људи који су овде учинили најмонструознија зла над недужнима исписали из сваког народа.

"Они су се уписали у нељуде, не припадају речима апостола Павла да је сваком народу одређено место и време да борави како би нашао Бога", навео је.

Патријарх је истакао да када год је долазио на ово место осетио би глас мученика који позива и њега на покајање како је описано у Новом завету, односно на покајање које значи дати места, простора, другима да буде поред тебе, у другоме наћи смисао свога постојања.

"Али, ми не знамо у потпуности промисао Божију, зашто је овде на обали реке Саве која спаја различите крајеве, сада и различите земље и људе, хтео да у парадоксу Христовом ово место постане заиста једно од највећих светилишта. Нема веће правде од тога да на овом месту буде светиња, манастир, да се окупљају пре свега монаси и монахиње, они који су од Бога призвани да му узносе молитву за мир света, међу свим људима", навео је патријарх.

Нагласио је и да је увек када би посетио Јасеновац осетио да то простим оком гледано место ужаса, буде својеврсни темељ из ког изниче огањ мира.

"Ово место ужаса је темељ, стопа из којег проистиче стуб и огањ мира који се узноси на небо са којег се концентричним круговима шири све даље.

Када год би овде долазио долазио је са жељом да се окрепи, каже патријарх Порфирије и додаје да је долазио и да би се духовно оснажио, да се пред Богом и безбројним мученицима преиспита има ли шта што је учинио, а да се о некога огрешио.

"Истовремено сам питао и мученике и себе има ли шта што могу учинити, када год бих добио одговор трудио сам се да пођем путем одговора, као оно што сам препознао као вољу и жељу Божију", рекао је он.

Поглавар Српске православне цркве замолио је сестре и браћу у манастиру Јасеновац да се непрестано моле и за њега, "слабашног и нејаког" јер је сигуран да искључиво уз њихове молитве, како каже, може да учини корак напред.

Подсећајући да је јуче посетио Банију, патријарх је рекао да је имао потребу да им каже да је Црква са њима после страдања услед земљотреса, али и глобалног страдања услед пандемије вируса корона.

У манастиру Јасеновац, који се налази у истоименој општини у којој данас живи око тридесетак Срба, код манастирске капије патријарха је сачекало свештенство предвођено владиком пакрачко-славонским Јованом.

Новоустоличеног патријарха дочекао је и члан Председништва БиХ Милорад Додик, који је раније најавио да ће Република Српска издвојити око 50.000 евра, односно 100.000 конвертабилних марака за реконструкцију манастира који је оштећен и приликом земљотреса који су Хрватску погодили крајем прошле године, као и председник СДСС-а и Српског народног већа Милорад Пуповац. 

Еписикоп пакрачко-славонски, владика Јован, рекао је за РТС да посета патријарха Порфирија манастиру Јасеновац израз важности коју даје овој богомољи.

Црква саграђена у 18. веку, рушена више пута 

Манастир Јасеновац са црквом посвећеном рођењу Светог Јована Претече припада епархији пакрачко-славонској, а за време епископа славонског Саве био је и седиште епархије.

Манастирска црква је саграђена 1775. године, али је разорена на почетку Другог светског рата 1941. године и то рукама првих јасеновачких логораша. Храм је обновљен и освећен 2. септембра 1984. године, а током ратних сукоба при распаду бивше СФР Југославије, 1991. године, црква је поново оштећена.

У мају 1995. године, у операцији "Бљесак", манастирска црква је оскрнављена и опустошена, да би 2000. године, поново била обновљена када је владика Сава Јурић прогласио јасеновачку цркву Рођења Светог Јована Крститеља за манастир.

Патријарху Порфирију ово је друга званична црквена посета од устоличења 19. фебруара, а у оквиру прве званичне црквене посете посетио је Банију, крај који је пре неколико месеци погодио разоран земљотрес где је, како је раније саопштила Српска православна црква, испоручио контејнере намењене за привремени смештај породица постадалих у земљотресима на Банији.

"У Загребу сам доживео љубав на сваком кораку"

Патријарх је јутрос, у проповеди на крају прве литургије у Загребу од када је постао поглавар СПЦ, говорио о свом доласку на трон загребачко-љубљанских митрополита 2014. године и рекао да је када је дошао у Загреб осећао страх, јер је дошао у непознату земљу и простор, у времену којем је, како је рекао, "непосредно претходило безумље", објављено је на сајту СПЦ.

"Нека нам Господ због таквих заблуда свима опрости. Христ је наше огледало, наша мера, наш критеријум. Он је и смисао нашег постојања. Дубоко знам, а научио сам се томе и од вас да Црква Христова постоји не да би делила, не да би стварала конфронтације, него да би сабирала у Христу", рекао је патријарх.

Додао је да је долазећи у Загреб био оптерећен и разним информацијама које су долазиле споља, а можда и личним предрасудама.

Патријарх је рекао да је "доживео љубав на сваком кораку, пре свега, наравно, од православних верника Срба, али ништа мање и од других, који су га непрестано разоружавали и ослобађали како онога што је слушао споља, тако и онога што је изнутра можда као предрасуда долазило".

Порфирије је додао да ће остати администратор Епархије загребачко-љубљанске онолико колико то буде воља Светог архијерејског сабора и да ће највише бити у Београду, али да ће долазити и у Загреб.