Литургија и помен за страдале Србе у Пребиловцима
У Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима код Чапљине служена је света архијерејска литургија поводом обележавања Светих новомученика пребиловачких и доњохерцеговачких.
Литургију је, у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима служио епископ дизелдорфски и целе Немачке Григорије, уз саслужење владике захумско-херцеговачког Димитрија и умировљеног владике Атанасија и свештенства Епархије захумско-херцеговачке.
Епископ Григорије је подсетио да је то место, које не само да није било, како је рекао, "гроб наше браће и сестара", већ да је било претворено у сметилиште.
"Данас, ово је најљепше мјесто у овом граду и у овој земљи, и на свијету. Ове кости постале су голгота и мјесто васкрсења, да никада више не буде пораза, него мјесто побједе - рекао је епископ Григорије.
Литургији и помену присуствовали су мештани Пребиловаца, сада највише у расејању, верници из свих херцеговачких општина.
Српска православна црква 2015. године канонизовала је жртве Пребиловаца и доње Херцеговине у Другом светском рату.
Овај празник је установљен је у календару на датум када су усташе 1941. године зверски убиле 850 мештана тог села, углавном жена и деце.
Храм у спомен на страдале Србе
Храм Васкрсења Христовог саграђен је у знак сећања на 4.000 Срба из доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом светском рату и бачених у јаме, а чије су кости миниране 1992. године у Спомен-костурници која се налазила на месту данашњег Храма.
У Пребиловцима је у првим данима августа 1941. године од укупно хиљаду становника убијено 850, од којих 600 жена и деце. Они су живи гурнути у јаму Голубинка код села Шурманци, надомак Међугорја.
То место је спаљено и у јуну 1992. године, када су током офанзиве "Чагаљ" хрватске снаге упале у село и минирали спомен-костурницу.
Патријарх српски Иринеј освештао је Храм 8. августа 2015. године.
По повратку Срба у Пребиловце након 2000. године, остаци костију пребиловачких новомученика су сакупљени и сахрањени у крипти Храма Васкрсења Христовог.
Храм у Пребиловцима урађен је по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму, која је симбол Васкрсења и живота.
Саграђен је уз помоћ тадашњег председника Српске Милорада Додика и захваљујући донацијама Срба у дијаспори.
Коментари