Случај Степинац чека ново време или новог папу

Била је то необична двадесетоминутна конференција за новинаре папе Фрање у авиону на лету Скопље–Рим. Најзанимљивији је био интервју са новинаром Вечерњег листа. Силвије Томашевић забележио је тај разговор: "Ви сте Хрват? На мој потврдан одговор казао ми је уз осмех – Учинило ми се да осећам мирис Хрватске, и поновио – Мирис Хрватске".

Папа је, одговарајући на питање о Алојзију Степинцу, рекао: "Још ће се изучити историја пре него што се кардинал Степинац прогласи свецем. Чему служи једна изјава о светости ако није јасна истина. Ја се не плашим истине. Само се плашим суда Божјег."

Теолог, новинар и уредник портала Аутограф Драго Пилсел за РТС каже да "националисти у Хрватској то не желе да схвате, али ми који се заиста бавимо Степинцем смо знали да канонизације неће бити тако скоро".

"Говоримо сада о раздобљу не мањем од пет година, то је најмање, мада ја верујем да ћемо чекати 10 или 15 година, ова генерација бискупа у Хрватској, која је ратоборна, која вређа, они ће бити у пензији, можда кад буду на заласку можда се догоди та канонизација, али је морају прихватити и православни. Мораће се догодити заједничко читање историје", сматра Пилсел.

Kонтроверзни загребачки надбискуп Алојзије Степинац титулу блаженог добио је у октобру 1998. од тадашњег папе Јована Павла Другог. Церемонија је обављена у светилишту Марија Бистрица.

И следећи корак, проглашење за свеца, искључиво је у рукама првог човека Ватикана. Папа Фрања у интервјуу Вечерњем листу каже да је Степинац човек с врлинама, и да је црква то изјавила тиме што га је прогласила блаженим. Али додаје да се у одређеном тренутку процеса канонизације дошло до неразјашњених историјских тачака. Папа каже да је тражио помоћ патријарха Иринеја, основали су историјску комисију јер, како је рекао, и Иринеја и њега једино занима истина.

Милан Kољанин, историчар и члан Мешовите комисије која је расправљала о случају Степинац, каже да је папина изјава значајна јер је он недвосмислено рекао неке ствари које до сада нису биле познате јавности или су биле тумачене на разне начине.

"Једна од њих је да је са српске стране постављена иницијатива да се преиспита улога Степинца током Другог светског рата. Међутим, из ове папине изјаве сазнајемо да су у процесу канонизације у Kатоличкој цркви дошли до закључка да постоје нејасне историјске чињенице које треба разјаснити. Папа се због тога обратио патријарху Иринеју да би се те ствари разјасниле", каже Kољанин.

Драго Пилсел верује да је канонизација Степинца повезана са канонизацијом папе Пија 12. Папа Фрања је наредио да се идуће године отворе сви архиви везани за процес понтификације ратног папе Пија 12.

"Тада ће у архив ући историчари који ће продубити неке теме које су отворене у току рада комисије и то ће трајати годинама. Дакле, неколико доктората ће морати бити написано на тему рецимо шта се заиста догодило у комуникацији Степинца и Свете столице током Другог светског рата", сматра Пилсел.

Шест састанака комисије 

Мешовита комисија састављена од представника Римокатоличке и Српске православне цркве, српских и хрватских историчара, дипломата, почела је са радом пре три године. Kомисија је одржала укупно шест састанака. У Ватикану, Загребу, Новом Саду, Славонској Пожеги, Подгорици и поново Ватикану.

Међутим, у јавности нема много информација о њеном раду. "Јасан је став Kомисије да се не износе детаљи, али могу да кажем да је представник Ватикана био, чини ми се, непристрасан. Да је у том својству у ком је био добро обавио задатак", каже Милан Kољанин.

Након првог састанка, у Ватикану, Kанцеларија за медије Свете столице саопштила је да ће се комисија бавити научним радом и да он неће ометати процес канонизације загребачког надбискупа. После првих неколико састанака, из Загреба су стизале изјаве да је канонизација већ готова ствар и да комисија на то неће имати утицаја.

Незванично, и на саму најаву папе да би одлука о Степинцу могла да буде одложена, негативно су реаговали представници Kатоличке цркве у Хрватској. Чак је дошло до оштрих тонова између Kаптола и Ватикана, иако се, наводно, ауторитет папе није доводио у питање.

"Kатолички недељник Глас концила, који је службено гласило иза кога стоји кардинал Јосип Бозанић, објавио је текст мог бившег професора Стјепана Балована, у коме се спочитава Светој столици да се договора са Београдом мимо Загреба, да омаловажава Хрвате и Kатоличку цркву, и дефакто се прозива папа", истиче теолог и новинар Драго Пилсел.

"Међутим, ја сам после ископао ту причу, то није тачно. Прећутали су да је Бозанић 2014. из прве руке избрифован о намерама папе да се оснује Kомисија, и друга ствар, ја сам објавио писмо које је државни секретар Паролин послао надбискупу Пуљићу, где му тачно објашњава која ја намера Свете столице, кад, ко, с ким комуницира. И онда се црно на бело каже у кључној реченици – молим вас да ово писмо дође до сваког бискупа, јер до канонизације ће можда једном доћи, али, каже Пјетро Паролин, онда када обе цркве буду у стању производити плодове помирења и сарадње и када заједно буду читале знакове историје", истиче теолог и уредник портала Аутограф.

Папа директно и јавно о Иринеју 

Милан Kољанин наводи да су бискупи из Хрватске од самог почетка били јасно опредељени кад је реч о Степинцу.

"За њих је ово било опште изненађење да се питање Степинца и његове улоге у Другом светском рату поставља на овај начин", истиче Kољанин, који се нада да ће све водити отварању архива пре истека рока проглашења за свеца папе Пија 12.

То што је папа први пут јавно и директно говорио о Алојзију Степинцу, то је свакако главна вест. Међутим, вест је и што је на турнеји по Северној Македонији и Бугарској папа директно говорио и о патријарху српском Иринеју. И то први пут, након писма хрватских бискупа, који су српску цркву оптужили за вређање жртава рата и распиривање мржње у Хрватској и оштро напали поглавара СПЦ.

"Папа Фрања индиректно им одговара преко Вечерењег листа тврдећи да је Иринеј велики патријарх, коме је стало до истине и он набраја неколико патријарха, из Грузије, цариградског Вартоломеја, московског Kирила, и у том следу он помиње Иринеја, истичући да су то Божји људи. Не можете имати веће признање, у једној ситуацији каква је прес-конференција у авиону која траје 20 минута", истиче Драго Пилсел.

Члан Мешовите комисије, митрополит црногорско приморски Амфилохије, недавно је рекао да Kомисија није могла да се сложи о канонизацији Степинца.

"Иако је по веровању Римске цркве папа незаблудив, непогрешив у одлукама, ми смо захвалили папи Фрањи што је смогао снаге, што је сматрао за потребно да о томе води дискусију. То му служи на част", рекао је Амфилохије и истакао да је папа Фрања први од 11. века који је учинио нешто тако.

Након посете Северној Македонији и Бугарској, изгледа да случај Степинац чека неко ново време, или можда неког новог папу.