"Мит о Јасеновцу", релативизација историје у Хрватској

У добу историјске митологије, како га је описао Ерик Хобзбаум, један мит добија рекламу. Гледаоци су од водитељке на ХРТ-у могли да чују препоруку за књигу и филм "Мит о Јасеновцу", као и филм Јакова Седлара "Сто година србијанскога терора у Хрватској 1918–2018".

Графичко решење филма "Сто година србијанскога терора у Хрватској 1918–2018" слично је америчком споменику "Маунт Рашмор". Приказане су хрпе пожутелих лобања изнад којих се налазе ликови Александра Карађорђевића, Светозара Прибићевића, Милорада Пуповца и Александра Вучића. 

Смиљан Томашевић из Удружења хрватских добровољаца "домовинског рата" верује да је Хрватска зрело демократско друштво, да се може суочити с прошлошћу, те да треба "ићи с истином".

"Крајње је време да се не делимо на леве и десне и да морамо прихватити прошлост онакву каква јесте, па проговорити и о злочинима након Другог светског рата", поручује Томашевић.

Представници Срба то тумаче другачије.

"Ми већ дуже време пратимо ту појаву, тај снажан говор мржње према Србима, њиховим организацијама и лидерима. То се развија, нажалост, уз подршку Католичке цркве и једног дела хрватске политике – од маргиналних сфера и долази од мејнстрим медија, попут ХРТ-а и то је за нас звоно за узбуну", сматра председник Српског народног вијећа Милорад Пуповац.

Забринутост због порицања злочина у Јасеновцу 

У "Миту о Јасеновцу", Роман Љељак НДХ назива младом хрватском државом, усташе симпатише, а Јасеновац зове сабирним и радним логором.

Историчар Предраг Марковић указује да је најпроблематичнији део ове афере то што национални сервис Хрватске пропагира величање најстрашнијег логора.

"На РТС-у не можете да замислите да би водитељи јутарњег програма хвалили логор Сајмиште", додаје Марковић.

Историчар Милан Гулић истиче да таквим књигама није место не само на државној телевизији него ни на било којој озбиљној телевизији, јер им се, каже, на тај начин даје на значају и тако постају прихватљиво штиво.

Недавно су овим поводом реаговали и из Спомен-подручја Јасеновац забринути због све чешћих случајева умањивања и порицања злочина почињених у истоименом логору, а који се догађају у јавном простору.

"Није разлика у нијансама, не утврђујемо различите бројке, па се споримо око тога, овде човек негира да је Јасеновац био логор смрти – а био је, да је био логор масовног уништења – а био је, да је био највећи концентрациони логор у окупираној Европи ван територије Немачке", напомиње Гулић.

Предраг Марковић истиче да Хрватска мора да сазри и да одбаци најстрашнији део свог наслеђа.

"Она има и светлију страну историје коју, на жалост њених националиста, дели са Србима. Оно што је најбоље у Хрватској је заједничка антифашистичка борба са Србима у 20. веку", каже Марковић.

У одбрану историје од политике неки су одавно стали. Иако казне нису уједначене, за негирање Холокауста у многим државама ЕУ кривично се одговара.