Како живе Срби на подручју Книна

Има више од 15 година како су се, некада школски наставници, Славка и Ђуро Русић вратили у село Плавно код Книна, али се још нису усагласили око дилеме – да ли остати у Хрватској на својој земљи или доћи у Србију да пензионерске дане проведу ближе деци и унуцима.

"Усамљена сам, нигде никога нема, прође читав дан а да никог не видим. И не само један, него тако дани пролазе", наводи Славка.

Ђуро Русић каже да села практично одумиру.

"Проблем је што је и цела држава таква, јер ако је из Книна у последње две године отишло 50 одсто људи, преко 4.500 људи – Хрвата, шта онда Срби могу очекивати?", пита се Русић.

У селу је пре 1995. године и хрватске акције "Олуја" живело између 2.000 и 3.000 људи, касније се вратило само њих неколико стотина, углавном старих, па се и тај број из године у годину смањује.

"Одлазе један по један, остало нас је троје-четворо", наводи Славка.

После "Олује" од школе која је некада имала око 350 ђака остале су само зидине. Данас у селу нема ниједне школе, готово да нема ни деце, свега петоро-шестаро који иду у Книн у школу.

Аутобус за Книн вози Милорад Кривошија, један од млађих Срба који се вратио у Плавно. Али и он живи између Србије и Хрватске, јер супруга и деца су у Београду.

"Људи се слабо враћају, и ко може неће да дође да очисти око куће", наводи Кривошија.

Те чињенице свестан је и Марко Јелић, градоначелник Книна, зато је више пута позвао Србе да се врате.

Истиче да је просечна старост српског становништва у Хрватској 67 година.

"То није демографски повољно за српско становништво, али није ни за Хрватску, јер то су наши грађани и сад они живе на одређеним просторима где су већински углавном и та пространства ће остати практично празна, јер ако младих људи ту не буде, једноставно имаћемо празну земљу", наводи Јелић.

За сада су празне куће, школе и зграда Поште, која у центру села Плавно, као музеј подсећа на време када је овде живело више хиљада људи.