Преговори с ЕУ, шта можемо научити из искуства Хрватске?

"Да не будемо у заблуди, са Унијом се не преговара него се наши прописи усклађују са њеним", каже Харис Боко, који је био укључен у прављење националних стратегија чак 13 година пре пријема Хрватске. Када је дошло до отварања поглавља, те стратегије на којима су радили искључиво стручњаци, а не политичари, олакшале су улазак.

"То мислим да је добар пут, јер га потпуно ви контролишете. Ви разумете у чему је проблем. Коначно, ви себи дате до знања, пре разговора са Унијом, где су неуралгичне тачке, где су проблеми", каже Харис Боко из Енергетског института у Загребу.

Иако се сматра да су главни проблеми током такозване хармонизације политички, заправо нису, тврди Боко. Заштита животне средине је била једно од најтежих поглавља, а не односи са Словенијом и проблем Пиранског залива.

"Ту ће Србија морати силне милијарде евра утрошити. Ми смо имали проблем бродоградилишта, ви ћете рецимо имати катастрофалан проблем са рудницима. Нема угља више у Европи за ЕПС, нема старих врста горива. Нема неких горива које долазе путем Гаспрома, па то имплицира и политичке неке проблеме", истиче Боко.

Колико год да је уложено – вреди, тврди Боко, јер земљу правите бољом и здравијом. Његов истомишљеник приликом преговора са Унијом, сада декан сплитског Економског факултета, данас тврди да је разочаран после уласка Хрватске у Унију.

"Европска помоћ која стиже из фондова ЕУ је тако наштимана, да кажем, да онолико новаца колико земља чланица уплати у заједнички фонд, формално се нешто више тога врати у земљу, али онда кроз правила тих европских пројеката видите да нешто поново морате уплатити у Европску унију, кроз консултанте", каже декан Економског факултета у Сплиту Жељко Гарача.

Као посебан проблем наводи пражњење читавих региона у Хрватској јер, каже, млади имају право да раде у Унији, у којој су услови углавном бољи него у Хрватској. Раст је у Хрватској слаб, а избегава се интервенисање државе због економске либерализације. Ни модерни програми студирања информатике не задржавају младе у Сплиту.

"Већ пре дипломирања, трећина мојих студената добија посао у иностранству. Иако је била идеја да се такав центар оформи у Сплиту, са идејом да млади људи који су то пре студирали у Загребу или Вараждину на тај начин остану у Сплиту. Међутим, десило се нешто још горе – не иду у Загреб већ у Аустрију, Немачку и широм Европе", додаје Гарача.

Иако супротстављених погледа о Унији, ова два професора слажу се у томе да је пут ка Унији узбудљив, има доста петљи и кривина, а припремне радове и асфалтирање треба оставити научницима каквих има у српским институтима. Јер, коначно, њихове колеге из Хрватске су слично извеле. Наравно, на крају, политичари су пресекли црвену врпцу.