Камен спотицања на црногорском путу ка ЕУ

Неравноправан положај ЛГБТ популације у Црној Гори, само је једна од неколико замерки у годишњем извештају Европске комисије. Међутим, Брисел позитивно оцењује реализацију европске агенде, што влада у Подгорици тумачи као напредак Црне Горе у интеграционим процесима. Због тог, вишег нивоа односа на релацији Брисел-Подгорица, из Европске уније најављују оштрији став у преговарачком процесу с том земљом.

Законодавни оквир није довољан. Из Брисела се траже резултати у пракси. ЕУ критикује, од напада на новинаре, неравноправности жена и ЛГБТ популације, преко некритичког субвенционисања приватних власника фабрике, попут "Комбината алуминијума", до високополитизоване државне управе и њених слабих капацитета. То су, у најкраћем, главне критике Европске комисије, али и невладиних организација и опозиције у Црног Гори.

"Притисака ће бити са свих страна. То вам је реалност процеса придруживања. Уколико желите да напредујете, морате да одговарате на захтеве, а они су врло конкретни и све ће бити конкретнији како буде процес преговора одмицао", рекла је чланица Радне групе за поглавље 23 Јована Маровић са института Алтернатива. 

У Подгорици очекују да ће поглавња 23 и 24, која се тичу борбе против корупције и организованог криминала, бити отворена до краја године.

Председник скупштинског Одбора за европске интеграције Славен Радуновић објашњава да ће у моменту када се поглавља 23 и 24 отворе, "власт у Црној Гори повући ручну кочницу, када су у питању евроинтеграције, јер ће се тицати директно њених интереса."

У Европском покрету Црне Горе не мисле тако, верују да ће ова влада остати до краја мандата, али су  мишљења да ће борба против коруције и криминалитета бити велики проблем.

Председник Европског покрета у Црној Гори Момчило Радуловић каже да је управо то камен око којег ће се Црна Гора спотицати у току самог процеса придружења.

"Мислим да ће као и све друге земље у региону, Црна Гора вероватно патити од тих бољки и кад постане чланица ЕУ", објашњава Радуловић.

Иако је Црна Гора испред Србије у процесу европских интеграција, званичник из Брисела Едуард Кукан сматра да ће две земље, за осам до 10 година, заједно ући у Европску унију.

Чланица Радне групе Јована Маровић, међутим, сматра да Србије и Црна Гора морају да се посматрају одвојено.

"То (што нас узимају заједно) је врста показатеља на који начин Европска унија посматра земље у региону. То вам је, такође, и потврда оне стално потенциране приче да је, у крајењем, увек политичка одлука да ли ће се нека земља придружити ЕУ или не", каже Маровић.

Један од великих проблема Црне Горе биће административни капацитети који су далеко од професионалних. У држави са 600 хиљада становника, треба наћи стручњаке за многе области.