Најбољи су ручци када дођу пеци, или би било боље да су петкови

Није лако одредити када се употребљава краћа, а када дужа множина.

КРАЋА И ДУЖА МНОЖИНА. У Речнику Матице српске, за именицу град налазимо две множине: градови и гради. Овде се намеће питање откуд нам две множине.

У српском језику код неких именица постоји дужа и краћа множина, као у примерима часови и часи, и кључеви и кључи.

Зашто је то тако, одговор ћемо потражити у историји српског језика.

После 13. века, код већине једносложних и неких двосложних именица мушког рода у номинативу множине јавља се уметак -ов/-ев.

Номинатив множине синови забележен је у 14. веку, а по угледу на то решење настала је и множина попови.

Онда је то узело маха: поред краћих множина гради и воли, добили смо и дуже, данас искључиво у употреби, градови и волови

ВРАЧИ. „Свети Врачи: Козма и Дамјан штите од враџбина, а посебно је важно да на данашњи дан почнете да изговарате молитву за здравље“, наслов на једном порталу поводом црквеног празника.

Вук Караџић је у својој граматици писао да „имена (…) особито једносложна и двојесложна нарасту у мложинском броју на -еви или -ови“ и да „ђекоји говори обадвоје“, на пример врачеви и врачи.

И данас у Матичином речнику имамо обе множине именице врач у значењу „онај ко лечи народним лековима и враџбинама, народни лекар“.

Множина врачи се данас изобичајила, књишка је и у употреби готово искључиво само у називу црквеног празника.

ПРИТИСКОВИ. „Неки притискови под притиском су неоствариви због величине губитка ткива или покривености есхара“, сазнајемо на једном босанскохерцеговачком порталу о медицини.

Множина притискови забележена је у Вуковом Рјечнику из 1818, али се у литератури истиче да се та „реч више не налази у савременим језичким нормативима“ (А. Пецо).

У БиХ се та множина задржала, док је код нас само притисци номинатив множине именице притисак.

ДАНОВИ. „С'ај, мјесече, данове, да сијемо ланове“, кажу стихови народне песме забележене у Херцеговини.

Множина именице дан гласи дани, док Матичин речник доноси још архаизме дни и дневи.

Номинатив множине данови ипак је дијалектизам и као такав не може бити део српског стандардног језика.

АКТОВИ. „И ово је људско тело: изложба актова у галерији 'Артгет'“, гласи наслов поводом отварања изложбе.

И где је овде грешка? Нема грешке.

Именица акт има три множине различитог значења: акти су дела, поступци; акта, што је облик настао према латинском, где је то именица средњег рода, значи службени списи, документи.

Актови су уметничке слике или скулптуре које представљају наго људско тело.

ЛАПТОПОВИ. На једном порталу сазнајемо да су „лаптопови најпрактичнији тип личног рачунара“.

Шта ћемо с множином именице лаптоп? Према Речнику страних речи и израза из 2006, множина је лаптопи.

Аутори су вероватно сматрали да лаптоп нема везе с топовима па да није потребна продужена множина.

А онда Нормативна граматика српског језика из 2013. ипак прихвата множину лаптопови, ваљда зато што се раширила па се само таква множина може чути.

ОСТАЛО. Правопис и правописни приручници поред множина на које смо навикли, доносе и много необичних, као што су – бег: бегови и бези, блесак: блескови и блесци, брег: брегови и брези, снег: снегови и снези.

Још – патак: паткови и паци, мачак: мачкови и мачци, ручак: ручкови и ручци, врх: врхови и врси, бес: бесови и беси, кучак: само кучци, и петак само пеци (!!!), бар да је и петкови.

На основу датих парова види се да се само једна множина користи, док друга делује застарело или књишки. А граматике тешко да могу дати строга правила о употреби дуже или краће множине.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 19. април 2024.
8° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво