Hurricane и Hasta la vista – напокон на Евросонг шаљемо хит

Не сећам се кад смо за Песму Евровизије изабрали песму која улази у уши и тера на ђускање. Били смо близу 2006. са Фламингосима, али прилике нису дале да они оду. Ове године смо изгледа "уболи".

Ја сам лаик за музику. Могу да слушам и Ноћас ми срце пати и Nothing else matters, како ми кад дође, какве ме емоције понесу.

И Беовизији приступам тако – лаички. Важно ми је да песма улази у уши, да ми се тело размрда док пишем, једем, лежим и не радим ништа. Главни критеријум ми је да песма има потенцијал да постане хит.

Еуфорија ми је одмах ушла у уши, Heroes oног Манса Швеђанина (чије презиме никад нисам научила да изговорим) и дан-данас појачам у колима кад год иде. My number one Елене Папаризу из 2005. обавезно пуштам кад ми дође да се присетим евровизијских хитова. Shake it Сакиса Руваса да и не спомињем! Пустим је пред сваки полазак на море.

Ако се вратимо мало даље у прошлост, Aбин Waterloo је неприкосновени хит који се пушта на свим журкама старих хитова, Diva Дане интернешенел такође, Hold me now вероватно једна од најлепших балада са Евросонга стално се врти на станицама које пуштају романтичну музику.

Не могу ни да се сетим многобројних хитова, али се сећам да у последњих десетак година Србија није успела да одабере песму која би могла да се увуче под кожу и потера на мрдање.

Последњи такав покушај били су Фламингоси 2006. године са песмом Crazy summer dance aли није им се дало, бар не ван граница Србије.

Не спорим да су друге песме имале музички квалитет, да су то били добри вокали, лепе горње и доње лаге. Али, за мене лаика, нису имале "оно нешто". Евровизија дође и прође, друштвене мреже полуде што смо лоше прошли, песма се заборави и онда чекамо следећу годину да урадимо нешто.

Трио Hurricane и Hasta la vista имају то нешто – речи се брзо памте, улазе у уши, девојке привлаче пажњу. Од синоћ певушим "Хаста ла виста, бејбе", јутрос сам у колима појачала кад сам је чула на радију, а кад год је неко у деску пустио да чује шта смо то одабрали, мени се нога испод стола мрдала.

Мој уредник сматра да песма и није нешто и да је баш права била Баш, баш Наиве, коју су радили Јелена и Жика из групе Зана. Мени и није нешто баш, баш за Евросонг...

Можда је наша разлика у ставовима и укусима само генерацијски јаз, али ја сам сигурна, онако лаички, клаберски, да ће Hasta la vista да се ори српским клубовима ове године.  

Број коментара 12

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
8° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво