Ако теби твој живот није вредан, мени мој јесте! Не желим да постанем мрља на ауто-путу

Драги возачу, да, баш ти који ћеш ускоро да седнеш за волан а попио си две-три чашице. Да, ти, који за краће релације не везујеш појас. Да, ти, који типкаш поруке док возиш или снимаш лајв за Инстаграм. Да, ти, што се пред девојкама хвалиш да си неоткривена звезда "Паклених улица".

Видиш, драги мој возачу, само у петак у року од неколико сати погинуло је петоро младих људи. У јулу више од 60. Трајно осакаћено више десетина бића. И ментално и физички.

Нестала је нечија сестра, нечији брат, мајка, отац, стриц. Нечије дете. У трену су збрисани са лица земље.

Ови што су имали среће да преживе, до краја живота сећаће се тог црног дана. Ако им рана на телу зарасте, буди сигуран да бол у мислима никада неће да прође. 

Зашто, драги мој возачу?

Зато што су они за воланом можда мислили да један појас не значи много. Што да стеже кад се иде на само двадесетак километара? Боље да се убаци варалица да не пишти.

Зато што су можда мислили да понека ракијица не може ни да такне. Ма, и у рикверц би могао да вози, е, толико га ракијица не ради.

Зато што су можда мислили да ће добити много пратилаца на Инстаграму ако сними један опаки лајв.

Драги мој возачу, видиш, пука је срећа што од тебе није на асфалту остала само флека. Да, пука је срећа, неки би рекли и судбина, што тебе нису извлачили из смрсканог аутомобила.

Да, драги мој возачу, могло је да буде обрнуто. Могла је твоја мајка да остане без сина, ћерке, твоје дете без оца или мајке.

Да, драги мој возачу, нисам ни ја увек поштовала прописе. Нисам, журила сам више пута.

Све до трена када ми је на путу, увече, излетео аутомобил који је погрешно проценио колико сам удаљена, па је хтео да претекне камион. У трену, оном кад ти је рефлекс бржи од мозга, скренула у њиву поред пута.

Сестри и мени није било ништа. Само ми је срце тукло као лудо. Тек касније те вечери схватила сам колико смо биле близу краја.

Да, драги возачу, тада сам схватила да сам и ја тако немарно неком излетела. Зашто? Јер ме је можда нервирао камион који се пун жита вукао испред мене.

Да, драги возачу, схватила сам да ипак није важно да ли ћу да касним 15-ак минута. Важно је да стигнем. Здрава и читава.

Зато, драги мој возачу, пази следећи пут кад седнеш за волан.

Сачувај свој живот. Имаш само један.

Вежи појас.

Не вози ако си попио.

Не куцкај поруке док мењаш брзине.

Нечија сестра, брат, отац, мајка имају само један живот.

Број коментара 11

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 23. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво