Како смо гласали од 1990. до 2014.

Грађани Србије гласају једанаести пут за нови сазив парламента од када је уведен вишестраначки систем.

Редовни парламентарни избори у Србији до сада су одржани четири, а ванредни шест пута.

Хронологија парламентарних избора 

1990, 23. децембар - Први вишестраначки избори за Скупштину Србије. Излазност 71.48 одсто. Највише посланика, 194, освојио је СПС. За председника парламента изабран Слободан Унковић, за премијера Драгутин Зеленовић. Расподела мандата је једино тада била по већинском систему, а на осталим по пропорционалном. 

1992, 20. децембар - СПС поново осваја највише посланика, 101 место у парламенту. Излазност 69,72 одсто. СПС обезбедио већину уз подршку СРС-a, који није ушао у владу. Председник Скупштине био је Зоран Лилић, а председник владе Никола Шаиновић. 

1993, 19. децембар - Већину од 128 посланика формирали СПС и Нова демократија. Излазност 61,34 одсто. Драган Томић постаје председник парламента, а Мирко Марјановић премијер. 

1997, 21. септембар - Коалиција СПС-ЈУЛ-НД добија 110 мандата, а већина обезбеђена уз подршку СРС-a, који је ушао у владу. Излазност 57,40 одсто. Драган Томић је поново председник Скупштине, а Марјановић председник владе. 

2000, 23. децембар - ДОС је освојио 176 мандата. Излазност 57,72 одсто. Драган Маршићанин је изабран за председника парламента, а Зоран Ђинђић за премијера. 

2003, 28. децембар - СРС је освојио 82 мандата, али владу формирају ДСС, СПО и НС и Г-17 плус, уз подршку СПС-а. Излазност 58,75 одсто. Драган Маршићанин је поново изабран за председника парламента. Премијер је Војислав Коштуница. 

2007, 21. јануар - Највише мандата припада СРС-у - 81. Излазност 60,62 одсто. За председника Скупштине најпре је накратко изабран Томислав Николић, а формирањем нове скупштинске већине ДС, ДСС-НС, Г-17 плус, шеф парламента постаје Оливер Дулић. Коштуница је по други пут премијер. 

2008, 11. мај - ДС је, са листом "За европску Србију" освојио највише (102) мандата, и формирао коалициону владу са СПС-ом и странкама мањина. Излазност 59,69 одсто. За председника парламента изабрана је Славица Ђукић Дејановић. 

2012, 6. мај - Коалиција око СНС-а је са листом "Покренимо Србију" освојила највише мандата (73) и формирала владу са коалицијом СПС-ПУПС-ЈС и УРС-ом, а придружили су им се СДПС и још неколико странака мањина. Излазност 57,77 одсто. За председника парламента изабран је Небојша Стефановић, а Ивица Дачић за премијера. 

2014, 16. Март - Победила је коалиција окупљена око СНС са 158 освојених мандата. Влада је поново формирана са коалицијом око СПС. Излазност 53,09 одсто. За председницу скупштине изабрана је Маја Гојковић, а Александар Вучић је постао премијер. Ван парламента остали су ДСС, ЛДП, УРС и СРС.

уторак, 23. април 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво