Антиматерија "у клопци"

Међународни тим физичара Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) успео је први пут да изолује 38 атома антиматерије, што ће помоћи у бољем разумевању Великог праска и стварања Универзума.

Научници су у лабораторијским условима у Женеви успели да довољно дуго, петину секунде, задрже издвојене атоме антиматерије водоника у магнетном пољу, чиме су доказали да је тако нешто могуће у лабораторијским условима.

"Ово је за нас велики напредак, јер то значи да можемо направити следећи корак који подразумева поређење материје и антиматерије", изјавио је за АП портпарол научног тима ЦЕРН-а, амерички научник Џефри Хенгст.

Физичари већ деценима покушавају да одгонетну зашто је антиматерија нестала из космоса. Позитивистичке теорије тврде да је у тренутку Великог праска, пре око 13,7 милијарди година, постојала једнака количина материје и антиматерије у универзуму.

После тога, према тим теоријама, материја је успела да добије масу и заузме простор из којег је затим све настало, док је антиматерија практично нестала.

Научници су одавно били у стању да уоче појединачне делове антиматерије, као што су антипротони, антинеутрони и позитрони. Они су 2002. године успели да, сједињавањем тих честица, направе антиатом, али све до сада није било могуће изоловати га довољно дуго да би било могуће проучавање.

Иако је антиматерија издвојена само на петину секунде, физичари кажу да је то сасвим довољно времена за њено проучавање.

Експеримент је показао да би антиматерија могла да се издвоји и на дуже време.