СБ би могао да затражи одлагање суђења Ал Баширу

Како је наведено, међу земљама које би то могле да затраже су Кина и неке афричке земље, које су и осудиле одлуку тужиоца МКС Луиса Морена Окампа, саопштену у понедељак, да подигне оптужницу против Ал Башира и да затражи издавање налога за његово хапшење.

МКС је саопштио да је одлагање судског процеса легалан потез који допушта конвенција тог суда. Међутим, да би се суђење одложило неопходна је резолуција Савета безбедности о томе.

Тај суд се позабавио стањем у Дарфуру такође на основу резолуције Савета безбедности.

Морено Окампо је поновио, на конференцији за штампу у седишту УН у Њујорку, да неће одустати од оптужнице против суданског председника.

Он је нагласио да је задржао независност при доношењу ове одлуке, а поводом ставова да би хапшење Ал Башира могло да изазове немире у Судану и да нашкоди мировним преговорима, Морено Окампо је рекао да није политички фактор у тим преговорима и да је о свом раду обавестио политичаре.

Међутим, власти Судана су данас одбациле споразум са Међународним кривичним судом да преда два оптужена званичника у замену за одбацивање судског налога за хапшење председника Омара Хасана ал-Башира.

"Неће бити директне сарадње са МКС нити слања иједног грађанина Судана у Хаг", изјавио је на једном форуму Мустафа Осман Исмаил, саветник председника државе.

Исмаил је додао да је одлука о стављању питања Дарфура пред МКС дошла из Савета безбедности Уједињених нација па би било какав предлог решења кризе требао такође да потекне из најутицајнијег тела светске организације.

Подизање оптужнице и тражење издавање налога за хапшење Ал Башира оштро је осудио Картум, али и Кина, неке арапске и неке афричке земље, док је генерални секретар УН Бан Ки мун изразио забринутост да би то све могло да укочи напоре УН да преговорима окончају сукобе у Дарфуру, јер у њима учествује и судански председник.

У сукобима побуњеника и владиних снага у Дарфуру од 2003. убијено је скоро 300.000 људи, а више од два милиона напустило домове због насиља.

Међународни кривични суд у Хагу основан је Римским статутом 1988. који је потписало 130 земаља, од којих је 106 ратификовало конвенцију која установљава тај суд.

САД, Судан, Кина, Русија и Израел нису међу потписницима Римског статута и не признају јурисдикцију МКС о питањима геноцида, злочинима против хуманости и ратним злочинима.