Читај ми!

Авганистан, школовање девојчица на талибански начин

Могуће да ће талибани испунити обећање и дозволити девојчицама и девојкама повратак у школе и на факултете. Али, кажу саговорници DW-a, тај систем образовања неће личити на оно што се замишља на Западу.

Девојчицама и девојкама у Авганистану од марта би требало да поново буде дозвољено похађање школе. Барем је тако најавио Забихулах Муџахид, портпарол талибанске владе и заменик министра културе и информисања.

Образовање за девојчице и жене је "питање капацитета", рекао је у интервјуу агенцији АП.

"Покушавамо да решимо ове проблеме до следеће године, како бисмо могли да отворимо школе и факултете", изјавио је Забихулах Муџахид.

Талибански предуслов је да учионице за дечаке и девојчице буду потпуно одвојене.

У густо насељеним подручјима није довољно само одвојити разреде, морају постојати и одвојене школске зграде.

Но, највећи проблем за сада је пронаћи довољно места у домовима за ученице.

Разлог за опрезни оптимизам

Елинор Зејно, која је до прошлог лета била на челу канцеларије Фондације "Конрад Аденауер" у Кабулу, не искључује могућност да талибани барем донекле испуне обећања.

Та политичка фондација, блиска немачким демохришћанима, после преузимања власти од стране талибана преселила је канцеларије из Кабула у Ташкент, у Узбекистану.

Талибанско вођство је од почетка говорило да се не противи образовању девојчица, рекла је Зејно за DW.

Увек су, међутим, постављали два предуслова: први је био "одвојеност по половима односно родна сегрегација у школама и јавном животу", а други да "наставни програм буде у складу с верским идејама талибана".

Талибански ставови о томе, ипак, остали су врло нејасни.

"И то ми се чини као критична тачка: девојчице ће вероватно моћи у школу, само је питање шта ће тамо учити", подвлачи Елинор Зејно.

Камбиз Гавами, председник Немачког одбора World University Service, организације која се залаже за школовање деце широм света, такође је скептичан у погледу намере талибана да девојчицама и девојкама отворе приступ образовању.

"Талибани су већ неколико пута објавили да образовање није нужно", рекао је Гавами за DW.

Осврће се и на чињеницу да се наставницима месецима не исплаћују плате.

"Већина није имала избора него да напусти школу и зарађује за хлеб на друге начине", рекао је Гавами.

Незапамћена суша

Уз политичке потресе, земљу је прошлог лета погодила највећа суша у последњих неколико деценија.

Изазвала је глад која би, према проценама УН, могла погодити и до 23 милиона људи.
Ванредно стање утиче и на образовни систем, каже Гавами.

Према статистици УН објављеној пре неколико дана, осам милиона деце тренутно не иде у школу, а то не погађа само девојчице него и дечаке.

Како би се ублажила патња становника, генерални секретар УН Антонио Гутерес позива САД да "одмрзну" имовину авганистанске владе.

Позива и Светску банку да деблокира пакет од 1,2 милијарде долара развојне помоћи, који су донатори блокирали из политичких разлога, односно због кршења људских права.

Гавами полаже мало наде у теоретски могуће условљавање помоћи међународне заједнице захтевима за поштовање људских права, као што је право на образовање.

Каже, ипак, да је мало вероватно да би то превише помогло образовању девојчица.

"Могуће је да би се неке авганистанске девојке у једном тренутку вратиле у школу, али то генерално неће променити ситуацију у земљи. Талибани ће то покушати да спрече, колико год могу", сматра наш саговорник.

"Водити више рачуна о исламском контексту"

Елинор Зејно се залаже за политику малих корака.

Каже да је значајан део становништва конзервативан и дели идеје талибана.

"Чак је и током последње две деценије у конзервативним покрајинама била уобичајена пракса да се девојчице старости од 12 до 14 година не шаљу више у школе и да се макну из јавног живота, што је резултат притиска у друштву", наводи Зејно.

Саветује да се потраже противаргументи који имају упориште у исламу и да се талибанима не допусти да имају монопол у тумачењу вере.

Људска и женска права могу се заштитити у Авганистану само ако се могу легитимисати на исламски начин, додаје.

"Јер на други начин не може да се утиче на талибане. Они делају из заједничког уверења. Не допуштају да буду стављени под политички или економски притисак. Зато су нам потребни други начини", уверена је Зејно.

петак, 26. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво