Последњи човек у селу духова – немачки пољопривредник против рударског дива

Екарт Хојкамп (57), пољопривредник четврте генерације, не жели да прода имање смештено недалеко од багера с површинског копа Гарцвајлер, недалеко од Менхенгладбаха: "Желим да живим овде, ово је мој дом."

Пре шеснаест година, RWE је почео да руши куће и фарме у селу Лицерат и обештећује мештане како би тамо копао лигнит. Већина људи из Лицерата нашла је нови дом неколико километара даље, према западу.

Крајем 2020. године ту је остало свега 14 становника, а сада је Хојкамп последња особа у месту духова и чини све да се супротстави пресељењу. О његовој тужби против експропријације наредних седмица ће одлучити Виши управни суд у Минстеру.

Сада се овде ради о много већем улогу од рушења сељачког газдинства подигнутог 1763. године. Хојкампова прича одавно је постала политичка тема. Колико је Немачка озбиљна у погледу одустајања од експлоатације угља?

Јер, ако нова Влада заиста жели да изађе из производње угља 2030. уместо осам година касније, колико има смисла рушити Хојкампово газдинство, чак и ако је то било законски прописано?

Хојкамп, који је спасио надгробни споменик предака са гробља у суседном већ порушеном селу, ослања се на анализу стручњака да би огромни багери могли почети са експлоатацијом лигнита и око Лицерата. "Технички је то изводљиво за RWE, али економски вероватно није толико занимљиво."

Ту је и студија немачког Института за економска истраживања. Према мишљењу стручњака, село Лицерат и угаљ испод њега не треба дирати ако Немачка жели да испунити климатски циљ, то јест допринесе Париском споразуму о клими према којем лобално загревање не сме прећи 1,5 степени Целзијуса у односу на прединсдустријско време.

"Нисмо у истој ситуацији као пре тридесет година, када се од угља није могло одустати, јер још није било обновљиве енергије", каже Хојкамп. "Који је смисао експропријације, рушења села и суочавања с већом емисијом угљен-диоксида, ако сви знамо да то више није прихватљиво с обзиром на алтернативне видове енергије?"

Пољопривредник хоће да остане до последњег дана

Па зашто, пита се пољопривредник, да напусти своје село? RWE му нуди нову фарму на истоку Немачке. "Тамо сам странац, осим тога због суше тамо немате приноса. Добио бих више хектара, али са знатно лошијом земљом."

Хојкамп каже да му ниједна од понуда енергетског дива није била прихватљива, па у Лицерату наставља да гаји житарице као и свих ових година. "Зашто бих ја био у горем положају него што сам до сада живео и радио?"

Његова прича врти се по немачким новинама. То је класична прича о малом човеку који у наизглед безнадежној бици с моћним концерном. Хојкамп није рођен да буде медијска звезда и сад га мало нервира сва то интересовање.

Како се носи са притиском? Наравно, каже фармер, то оставља трага, често проводи ноћи размишљајући о томе шта ће бити с имањем. "Било би глупо рећи да ми ово није терет. Али ја сам почео с тим и ићи ћу до краја. Док ме не изнесу одавде!"

Екарт Хојкамп се више не бори сам. Село Лицерат је постало ново место ходочашћа покрета за заштиту климе. Десетине младих активиста тумарају двориштем газдинства, које краси огроман жути плакат с натписом "1,5 степени значи: Лицерат остаје." Чак је и Грета Тунберг посетила ово село у септембру.

"Време ради за нас, што смо овде дуже, сигурнији смо да ће фарма и село опстати. Сваким даном расте нада да ће Лицерат бити сачуван", каже Дирк.

Тај 35-годишњак седи дебело обучен на хладноћи, на месту где је пре годину и по дана са десет колега подигао бели шатор и почео да чува стражу у знак протеста. "Сва села остају", назив је његовог Акционог савеза који прикупља и донације за Хојкампове судске трошкове. Спаја из заједнички непријатељ - енергетски концерн RWE.

"На почетку је Еки о нама мислио 'Какви су ово људи?'", каже Дирк кроз смех, "али смо му јасно дали до знања да смо ту да будемо уз њега и да није сам."

Руб површинског копа у близини

"Екарт Последњи" назив је песме коју су активисти посветили немачком пољопривреднику. Он се захваљује на свој начин. Људима попут Дирка препустио је собу с грејањем у оквиру газдинства, тамо где је некада смештао сезонске раднике.

Дирк, од почетка борац за Лицерат, који је некада био запослен у прехрамбеној индустрији и дао отказ како би се борио против климатских промена, мора само да плаћа трошкове за струју и воду.

Сценарио је надреалан: бели шатор са демонстрантима удаљен је само неколико корака од руба површинског копа с дивовским багерима, који се све више приближавају Лицерату, уништавајући све испред себе. "Руб се примиче нама, багери већ дуго раде даноноћно", каже Дирк, "али овде ћу остати до последњег дана јер осећам дужност према будућности."

Хоће ли Лицерат, како се надају активисти, заправо постати друга Хамбашка шума? Наиме, та хиљадугодишња шума између Келна и Ахена такође је требало да падне пред багерима RWE, али се Влада променила одлуку након вишегодишњих протеста активиста у шуми.

Али договор је у то време гласио овако: Хамбашка шума може да остане, али RWE сме да копа лигнит у Рајнском басену. Ради се о залихама од 900 милиона тона. И о пуно новца.

"Одлука покрајинске владе Северне Рајне-Вестфалије из марта изричито предвиђа експлоатацију у овом јужном делу рударског подручја", написао је портпарол RWE у одговору на упит DW. Он је нагласио да ће Лицерат до краја ове године бити обухваћен рударским радовима и додао: "Још увек покушавамо да пронађемо споразумно решење са Екартом Хојкампом."

Нова ситуација због пресуде Уставног суда?

Хојкамп и слични њему тешко могу заобићи адвокатицу Роду Ферхејен. Жена је позната јер заступа људе и климу истовремено. Њен клијент је перуански пољопривредник Саул Лусијано који је тужио RWE за одштету због климатских промена у Перуу.

Највећи успех адвокатице била је пресуда немачког Савезног уставног суда против Владе прошлог априла. Суд је рекао да власти не раде довољно, те да су дужне да предузму кораке у заштити климе и будућности млађе генерације. И управо зато, сигурна је ова адвокатица из Хамбурга, у случају Лицерата карте ће поново бити промешане.

"У контексту те пресуде је потпуно илузорно поступно напуштање угља са корацима 2030, 2035. па 2038. одине. Морамо брзо одустати од угља како бисмо постигли нижу емисију штетних гасова коју захтева Савезни уставни суд", каже Ферхејен.

"Суд се сложио да оно што смо радили с експлоатацијом угља деценијама не представља добробит за друштво и да свака додатна тона угља оптерећује будућу генерацију", додаје она.

Рода Ферхејен и њен клијент морају ићи на Савезни уставни суд ако Виши управни суд у Минстеру одлучи против тужбе о повлачењу налога за експропријацију. То је горка спознаја у причи Екарта Хојкампа - на крају ће борбу одлучити правосуђе, док политика окреће главу.

И то иако су у новој Влади, поред Социјалдемократа и Либерала, и немачки зелени. У њиховом коалиционом споразуму на 59. страници пише: "Одлуку о Лицерату донеће судови".