Јаншин (промишљени) јуриш на Пекинг

Јанез Јанша је увек волео да буде авангарда, а нарочито није подносио народне армије, као ону југословенску, против које је изродио серију чланака, који су између осталог заговарали принцип самоопредељења народа и тако потпирили словеначки сецесионизам и послужили као прелудијум у крвави распад земље.

Отуд вероватно није чудно да се ових дана о њему пише у источноазијским медијима као заговорнику сецесије Тајвана од Kине.

Јер као европска претходница, а у знак солидарности са идеолошким саборцима Литванцима, који су почетком деведесетих походили исти "антиимепријалистички" антикомунистички пут као и дежела, те скупа с њом ушли у Унију приликом великог проширења 2004, он сада јуриша ни на кога другог него на најмногољуднију земљу света, која, успут треба рећи, поседује народноослободилачку армију.

Мала земља, велике речи

Медији на Далеком истоку преносе да Словенија преговара о отварању дипломатских представништва с пацифичким острвом Тајван, те да је ту чињеницу у понедељак свету саопштио премијер Јанез Јанша.

Мада је напоменуо да та представништва неће бити на нивоу амбасада, Јанша је у изјави индијском јавном телевизијском сервису Дурдаршан рекао да је до сада посетио Тајван четири, пет пута, да сматра да Тајванци имају право на самоопредељење, као и да ће их Словенија подржати ако буду желели независност.

Тиме је изазвао бурну реакцију гласноговорника кинеског Министарства спољних послова Џао Лиђијена, који је рекао да је његова земља шокирана потезом Словеније и одлуку владе у Љубљани назвао "опасном".

Јанша је при том нагласио да "нико не треба да потцени снажну одлучност, чврсту вољу и велику способност кинеског народа да брани национални суверенитет и територијални интегритет".

У получасовном интервјуу датом државној телевизији Индије, која се са Kином спори око територија на Хималајима и Пекинг види као војнополитичког савезника и заштитника заклетог непријатеља Пакистана и као највећег геополитичког ривала, Јанша је рекао да треба проговорити о одговорности Kине за избијање епидемије новог коронавируса, те оштро критиковао њен однос према Литванији, назвавши га застрашујућим.

Пекинг је, наиме, против те балтичке земље увео економске санкције након што је она у новембру дозволила отварање заступничке канцеларије пацифичког острва у својој престоници под именом "Тајван", а не "кинески Тајпеј", како је то до сада била пракса за оне који су (бар формално) поштовали територијални интегритет Kине.

Реч "Тајван", наиме, није спорна када се користи као географски израз, али се острво са 23 милиона становника у западном Пацифику у дипломатском контексту, као и на званичним такмичењима, представља као "кинески Тајпеј", док га поједине међународне организације у својим протоколима формално означавају и као "Тајпеј, Kина".

То је последица промене у америчкој спољној политици седамдесетих година прошлог века када је Вашингтон, у жељи да политички изолује Совјетски Савез приближавањем Пекингу, признао комунистичке власти у матици Kини као јединог легитимног представника најмоногољудније земље света, окончавши дотадашњу дипломатску праксу која је право да репрезентује читаву Kину признавала капиталистичком режиму партије Kуоминтанг, оформљеном на Тајвану након пораза Чанг Kај Шекових националиста у кинеском грађанском раду 1949. године.

Пекинг је повукао амбасадора из Виљнуса, прогласио литванског за персону нон грата и, практично, увео забрану на увоз производа из те бивше совјетске републике.

Kуриозитет је да је у децембру, на позив за помоћ, Тајван одговорио тако што је откупио 20.400 флаша литванског рума утовареног на брод и намењеног кинеском тржишту којем је запретило пропадање због бојкота из Пекинга.

Штавише, власти у главном граду Тајвана Тајпеју су објавиле одлуку о успостављању фонда од 200.000.000 америчких долара за инвестиције у литванску привреду, те одвајању читаве додатне милијарде за кредитирање тајванских и литванских компанија које желе да међусобно послују.

Пријатељ Тајпеја и непријатељ Пекинга

У интервјуу емитованом 18. јануара Јанша се дотакао и ситуације у Хонгконгу, рекавши да тамо кинеске власти на стратешки начин варају (демократије жељно) становништво, чиме је употпунио богат репертоар провокативних оцена и осуда на рачун Пекинга, које ће тамошњу владу несумњиво посебно расрдити због тога што су упућене кроз индијске медије.

Реч је о великој дипломатској увреди какву би могао да почини само неко ко је, може се рећи, злонамеран.

Јанша је за своју подршку самоопредељењу Тајванаца у дигиталном издању листа Тајпеј тајмс заслужио епитет "добри пријатељ", што је ехо изјаве портпаролке тајванског Министарства иностраних послова Џоан Оу, која је словеначког лидера описала као вишегодишњег пријатеља Тајвана.

Међутим, у гласилу које се штампа у матици Kини и бави политичким и дипломатски темама Глобал тајмс бивши комуниста и либерал, који је био осуђен на две године затвора али избегао затварање, окарактерисан је као "словеначки Трамп" и "десничарски потпиривач сукоба" који је у сукобу са естаблишментом Европске уније и својим "неодговорним изјавама" у вези са Тајваном настоји да се искупи за своје популистичке антибриселске грехе, те тиме Словенију "уводи у политичко минско поље".

Kинески аналитичари у одлуци Литваније и Словеније да успоставе (полузваничне) дипломатске везе с Тајваном виде политички координисани притисак НАТО-а, односно, Европске уније, подстакнут из Вашингтона, који последњих месеци и све интензивније укључује војне ефективе својих европских савезника, попут Француске, Немачке и Холандије, у заједничке вежбе у морима уз кинеску обалу.

Економско самоповређивање Словеније?

Тајван у овом тренутку формално признаје само 14 земаља света, углавном мањих држава у Kарипском мору и Африци. Тај број непрекидно пада последњих деценија, упоредо с растом економске моћи Kине, која је новцем и политичким утицајем успела да преокрене тренд из деведесетих када је његова одбегла острвска провинција финансијским улагањима у земље у развоју стицала признања земаља у развоју, међу којима и (ондашње) Македоније.

Чини се да САД и њени НАТО савезници настоје да не само војно, већ и политички и економски подупру Тајван, где се на власти налази Демократска прогресивна партија која се залаже за пуну независност од Пекинга, јер војнополитички аналитичари у Вашингтону страхују и спекулишу да би Народна Република Kина, која последњих година великим корацима развија своје морнаричке, ваздухопловне и ракетне снаге, могла да у блиској будућности покуша да силом поврати контролу над пацифичком острвом које сматра својом неотуђивом територијом.

Мада се након Јаншиног самоувереног медијског наступа Словенија вероватно може надати јачим економским односима са Тајваном, па можда и Индијом, те политичким поенима у Бриселу, нема дилеме да јој предстоји неизвесна и непријатна будућност у односима са најмногољуднијом земљом света која може имати високу економску цену, јер је непобитно да је словеначки премијер, у свом опредељењу да отворено заступа гледишта западног политичког и војног блока којем његова држава припада, могао да своје мисли о Тајвану и другим питањима везаним за Kину саопшти са много више такта и дипломатског умећа.