Либија, "калашњиков" демократија против сина Моамера Гадафија

Наоружани одметници, како су их назвале локалне власти, неколико часова су држали на нишану службенике суда у Сабхи, таман колико је било довољно да отерају адвоката који је покушао да уложи жалбу Сејфа ал Ислама на одлуку изборне комисије да одбаци његову кандидатуру за председничке изборе 24. децембра.

Кандидатура сина Моамера Гадафија одбијена је јер се против њега воде процеси због наводних ратних злочина пред Међународним кривичним судом и локалним судовима. Пре шест година Сејф ал Ислам је био осуђен на смрт због "отпора који је пружао Арапском пролећу", али је та пресуда, некако, у међувремену заборављена.

Нападачи још увек нису идентификовани, али град Сабху и околину контролишу снаге лојалне још једном председничком кандидату – генералу Хафтару Калифи, контроверзном професионалном војнику који је током каријере прешао пут од Гадафијевог миљеника, политичког затвореника, протежеа Централне обавештајне агенције и савезника Русије.

Самозвани "фелдмаршал" Хафтар, који је месецима држао Триполи под опсадом, други је у низу контроверзних кандидата за будућег председника Либије. Као и у случају Сејфа ел Ислама, његовој кандидатури се жестоко опиру оружане и свакојаке друге групе са запада државе, као и Американци пред чијим се судовима води неколико процеса за ратне злочине које су наводно починиле његове снаге.

Такође, либијски извори наводе да Хафтар има америчко држављанство, што би га, такође, могло коштати места на гласачком листићу, уколико се изборна комисија усуди да се супротстави његовим снагама.

Фракције са истока Либије, на чије гласове рачунају и Хафтар и Сејф ел Ислам, унапред су упозориле ривале да ће поштовати одлуке прелазне владе само до 24. децембра за када су заказани избори.

Истрага и осуде

Либијске власти су одмах после опсаде суда у Себхи наредиле истрагу о овом догађају, који баца озбиљну сенку на ионако проблематичан план да се 24. децембра одрже председнички избори у држави која је дозлабога подељена још од пада Гадафијевог режима 2011. године.

Прелазна влада, чији је једини задатак да организује изборе, нападаче је одмах назвала одметницима, док су Мисија Уједињених нација у Либији и САД изразили забринутост због развоја догађаја.

Калид ел Заиди, адвокат који је у име Гадафијевог сина требао да уложи жалбу, рекао је да су наоружани нападачи, под претњом орујем избацили све службенике из суда и на тај начин спречили почетак жалбеног поступка.

Тиме је у великој мери поремећен процес, који треба да буде окончан 24. децембра, првим директним председничким изборима у историји ове државе, али и првим изборима од 2014. године, када је међународна заједница неуспешно покушала да гласањем састави земљу изломљену последицама грађанског рата и интервенцијом НАТО-а.

Најављено је да ће процес потврђивања кандидатура бити окончан најкасније до 7. децембра, али је инцидент у Себхи овај план већ у великој мери довео у питање. Првобитно је, такође, било планирано и да председнички и парламентарни избори буду одржани истовремено, али се та стратегија показала преамбициозном, па су избори за либијски парламент одложени за фебруар.

Куповина гласова

Шеф привремене либијске владе, Хамид Дебија се такође нашао на мети критика из ривалских табора, пошто су га Уједињене нације у недавно објављеном извештају, оптужиле за куповину гласова у процесу који је водио ка формирању прелазне владе.

УН тврде да је Дебија доспео на чело прелазне владе пошто је подршку платио 200.000 америчких долара, што ће додатно поткопати покушај међународне заједнице да почне изградњу институција у тој држави.

Светлу будућност не обећава ни кандидатура некадашњег председавајућег либијског парламента, Агуиле Салеха Исе, који је здушно подржавао Хафтарове нападе на Триполи, због чега су га САД и ЕУ, својевремено, уврстиле на црне листе.

Бег из Либије

Председнички и најављени парламентарни избори, међутим, нису унели претерану наду међу становнике Либије, па су организације које прате миграције упозориле на могући нови талас избеглица из те државе.

Упозорења су уследила после серије трагедија у којима су последњих седмица страдале десетине људи који су чамцима покушавали да преплове мора и нађу спас у западној Европи.

Британске власти су навеле да је од почетка године канал који дели ту државу и Француску прешло безмало 25.000 миграната, односно три пута више него годину дана раније.

Либијци су, суштински, прилично скептични могу ли слободни и поштени избори уопште бити одржани у држави којом доминирају локалне, махом наоружане, фракције, коруција и отворена непријатељства.

Такође, амбицијама међународне заједнице да створе нову, просперитетну Либију не погодују ни важећи закони, којима је драматично ограничена слобода изражавања и политичког удруживања.

На концу, препреку зачетку демократије представљају и безбројне наоружане групе, које без икаквих последица већ месецима злостављају, нападају и притварају новинаре и политичке активисте.

Скептици сматрају да би одржавање избора могло пре допринети избијању нових сукоба него трасирању пута ка стабилности у држави у којој је хуманитарна помоћ неопходна за више од милион становника, док је десет година од почетка грађанског рата још 200.000 на списковима расељених.