Либија пред изборе – мач ислама, мајстор опсада и политичари

Пуних десет година касније, "мач ислама", како у преводу с арапског гласи његово име, одлучио је да се кандидује на председничким изборима против тројице ривала - бившег шефа полиције, команданта једне од либијских војски и човека који воли да га називају политичаром.

Први директни председнички избори у Либији и први избори уопште од 2014. године, када је међународна заједница покушала да гласањем састави земљу изломљену последицама грађанског рата и интервенцијом НАТО-а, најављени су упркос јасним показатељима да ће супротстављене стране тешко прихватити ауторитет човека који буде изабран на највишу функцију у разореној, али нафтом богатој држави.

Неколико недеља пред изборе, ипак, остаје нејасно ко се уопште може кандидовати на изборима, у којим ће правним оквирима избори бити одржани, а после серије протеста после објављивања кандидатура Сејфа ел Ислама и Калифе Хафтара, да ли ће избори уопште бити могући.

Децембарски избори су кључни део плана Уједињених нација за окончање десет година дугог хаоса који влада у Либији. Парламентарни избори, који су према првобитној идеји требали да буду одржани истовремено са председничким, већ су померени за средину фебруара.

Случај Сејф ел Ислам

"Бог увек оствари своје замисли, чак и када нас неверници мрзе", рекао је Гадафијев син објављујући кандидатуру на председничким изборима, надовезујући се, суштински, на говор који је одржао пошто су му побуњеници, десет година раније, мучили и убили оца и брата.

Либијска изборна комисија потврдила је кандидатуру Гадафијевог сина, али је та одлука разбеснела Веће стараца у некадашњем центру побуне, Мисрати, које је становнике Либије позвало да бојкотују изборе.

Сејф ел Ислам се налазио у рукама побуњеника пуних шест година, пошто су га у новембру 2011. године ухватили борци из Мисрате. Локални суд га је 2014. године осудио на смрт, образлажући пресуду противљењем "Арапском пролећу", али је та пресуда, због притисака из иностранства и опасности да би такав потез могао изазвати нови хаос у Либији, једноставно заборављена. Ривалске власти на истоку Либије су смртну пресуду Сејфу ел Исламу укинуле.

Оптужницу против Сејфа ел Ислама подигао је и Међународни кривични суд, али је и она некако пала у други план због наводног недостака доказа, али и озбиљног противљења низа афричких држава, које сматрају да се то тело непропорционално и селективно фокусира на злочине у њиховим земљама.

Ове тврдње су довеле до тога да је Афричка унија, још пре десетак година, саветовала чланицама да не испуњавају налоге суда, као и да немају обавезу да то чине.

Кандидатура Гадафијевог сина изненадила је Американце, па је Стејт департмент саопштио да је "за САД тешко да виде да Сејф ел Ислам преузима позицију у Либији".

Остатак света се још није оглашавао о овом питању, али су Русија и Египат, пре пар година, сматрале да би Гадафијев син могао изаћи као победник неких будућих председничких избора.

Случај бившег министра полиције

"Нову Либију" гласачима је обећао бивши министар полиције, Фати Башага, наводећи да ће будуће устројство државе бити засновано на правди, људским правима и тржишној економији.

"Либија се неће вратити у стање које је владало пре 2011. године", рекао је Башага у Триполију, ударајући директно на Сејфа ел Ислама. "Окончаћемо време патње, суза и крви".

Башага је био политичар у време Гадафијеве владавине, а затим је постао успешан пословни човек. Почетком 2018. године био је постављен на место министра унутрашњих послова, што му је учврстило ауторитет на западу земље.

Аналитичари тврде да има одличне односе са Турском, Француском и Америком, али и са Русијом и Египтом – државама које подржавају номинално ривалску фракцију на истоку Либије.

Сматра се да има одличне односе са бројним милицијама из Мисрате, које су пре две године зауставиле офанзиву ривалских оружаних група на Триполи.

Током преговора о прелазној влади словио је за кандидата за премијера, али је на крају то место припало Абдулу Хамиду Мохамеду Дбеиби.

Калифa Хафтар - човек за опсаде

Човек који је месецима држао Триполи под опсадом, Калифа Хафтар, који се својевремено прогласио фелдмаршалом, трећи је у низу кандидата за будућег председника Либије. Као и у случају Сејфа ел Ислама, његовој кандидатури се жестоко опиру оружане и свакојаке друге групе са запада државе, као и Американци пред чијим се судовима води неколико процеса за ратне злочине које су наводно починиле његове снаге.

"Не тражим власт ни статус, већ желим да водим народ ка слави, напретку и просперитету", рекао је Хафтар пошто је предао кандидатуру.

Фракције са истока Либије, на чије гласове рачунају и Хафтар и Сејф ел Ислам, унапред су упозориле ривале да ће поштовати одлуке прелазне владе само до 24. децембра за када су заказани избори.

Хафтарова офанзива на Триполи 2019. године окончана је после жестоких борби које су делове престонице оставиле у рушевинама, испод којих су, како тврде ривалске групе, скривене масовне гробнице жртава његових снага.

Хафтар је у више наврата демантовао те оптужбе, али је неколико људи иницирало подизање оптужница пред америчким судовима. Пред судом у Вирџинији је оптужен да је, током опсаде Триполија, "изгладњивао" људе који су се налазили на супротној страни фронта, па су били принуђени да "једу корење и траву". Оптужбе за серију убистава које су починиле његове снаге односе се на опсаду Бенгазија 2016. године.

Сматра се да је његов утицај у доброј мери смањен после неуспеха похода на Триполи, али га и даље прати "слава" коју је покупио док се борио против Израела током Јомкипурског рата и нешто касније, када је с групом официра планирао побуну протиф Гадафија.

После три године проведене у затвору, преселио се у Америку где је живео у непосредној близини седишта Централне обавештајне службе у Ленглију. У одсуству, Гадафијев суд га је осудио на смрт, а после грађанског рата био је један од главних команданата војске нове државе.

"Најмоћнији командант", како су га звали противници, покренуо је 2014. године офанзиву против исламиста који су ратовали на страни Општег националног конгреса, што је на концу прерасло у нови грађански рат у Либији.

Његова, као и кандидатура Сејфа ел Ислама су на мети озбиљних критика Запада, мада су дипломате из тих држава склоне ставу да би стварну моћ ове двојице кандидата ваљало испробати на гласачким местима.

Случај Агуиле Салеха Исе

И некадашњи председавајући либијског парламента, Агуила Салех Иса је најавио кандидатуру за председника Либије, иако је дуго био под санкцијама САД и Европске уније због одбијања да призна власт владе националног јединства, коју су испословале Уједињене нације.

"Желимо да превазиђемо прошлост, затворимо поглавље испуњено конфликтима и окренемо се будућности", рекао је Салех.

Санкције против бившег председавајућег парламента су укинуте почетком године, када је формирана нова прелазна влада са задатком да трасира пут ка изборима.

Био је председавајући парламента, али је био присиљен да напусти Тобрук, због притиска милиција из Мисрате. Припадници Исламске државе су бомбама засуле његову кућу, бензинску пумпу и полицијску станицу у месту Ел Куба 2015. године. У овом нападу убијено је укупно 40 људи, али ни до данас није установљено колико је страдало у околини куће у којој је живео.

Годинама важи за блиског савезника Калифе Хафтара, којег је 2015. године поставио за команданта оружаних снага, али и наговорио да прекине опсаду Триполија.

У сложеном политичком процесу који је уследио, Салех је проглашен "највећим губитником", јер му је, наводно, било обећано да ће бити први човек председничког већа.

Очекује се да ће до истека рока за пријаву, 7. децембра, кандидатуру истаћи и бивши либијски премијер Али Зеидан и некадашњи амбасадори Ариф али Најед и Ибрахим Дабаши.