Читај ми!

Колико зарађују посланици у Бундестагу

Плата посланика у немачком Бундестагу је толика да им није потребан други посао. Али то је тако само у теорији… Многи се баве и споредним али добро плаћеним пословима.

Посао посланика у парламенту није исти као било који други посао. То је занимање у којем човек обавља високу јавну функцију – али само на одређено време. Они на изборима излазе пред бираче и поново траже подршку.

Савезни уставни суд СР Немачке је додуше прописао да посланици током свог мандата у Бундестагу и даље смеју да обављају и своје редовне послове које су имали пре уласка у парламент, али за ту споредну активност они баш и немају много времена, зато што, на основу Закона о посланицима, њихов мандат мора да буде – јасно на првом месту. Односно, они на њега морају да троше већину свог радног времена.

У неким занимањима које људи обављају самостално, на пример ако је реч о адвокатима, пољопривредницима, привредним или пореским саветницима, много је једноставније бавити се неком споредном активношћу – зато што они који су сами себи (као своји шефови) могу сами себи и да распореде посао. За службенике који раде у државној управи, рецимо као полицајци или учитељи, али и за оне који раде за некога, то је практично немогуће.

"Посланичка надокнада"

Основни закон СР Немачке [немачки Устав, прим. ред.] у члану 48, став 3 регулисао је да су посланичке плате толике "да им није неопходно да обављају друге послове", односно да од те плате могу добро да живе и да им нису потребни други извори прихода. Као референтна величина притом се узима плата "обичног" судије у неком од виших судова у Немачкој.

"Посланичка надокнада", како се званично зове плата посланика у Немачкој, сваке године 1. јула поново се дефинише. У овом тренутку она износи 10.012,89 евра месечно, и то је нешто мање него 2020. године. Ради се о бруто суми, дакле од ње се одбија порез.

Накнада трошкова

Осим тога, сваки посланик добија и новац намењен за "накнаду трошкова". Ради се о паушалној суми на коју се порез не плаћа. Тим новцем они покривају све издатке који су повезани с обављањем посланичког мандата.

Сваки посланик у начелу има две канцеларије, односно два радна места. Једно је у Бундестагу у Берлину, а друго у матичном изборном округу. Те две канцеларије морају да се финансирају, од "накнаде трошкова" исплаћују се и плате сарадницима, у Берлину посланици изнајмљују "други стан" у којем живе док су у главном граду Немачке... Висина тог паушала се сваког 1. јануара прилагођава трошковима живота у Немачкој, и тренутно износи 4.560 евра.

Канцеларијски материјал

Током календарске године Бундестаг заседа најмање 20 недеља и у том периоду посланици морају да буду присутни. За обављања посла у парламенту имају право на сопствени, опремљени кабинет величине 54 квадратна метра – за себе и своје сараднике, укључујући и уређаје за комуникацију, као и намештај.

На подручју града Берлина смеју да користе и службена возила Бундестага. Осим тога, добијају и бесплатну годишњу карту Немачке железнице, а надокнађују им се и трошкови свих летова унутар Немачке, под условом да су та путовања повезана с њиховим мандатом.

Уз све то, посланици годишње имају право и на суму од максимално 12.000 евра за набавку канцеларијског материјала. Њу не добијају "на руке", у готовини, већ њоме могу само да купе разне уређаје, рачунаре, мобилне телефоне и слично, за потребе својих кабинета.

Године 2009. на насловним странама немачких медија нашла се тзв. "Афера Монтбланк". Обелодањено је, наиме, да је више од сто посланика наручило луксузна наливпера и хемијске оловке тог познатог произвођача за (укупну) суму од 68.000 евра. Након тога је тадашњи председник Бундестага 2010. био присиљен да "коригује" списак дозвољеног канцеларијског материјала и од тада на том списку нема више луксузних производа.

Споредни приходи

Протеклих година се у више наврата дискутовало о споредним приходима неких посланика. Сви они који зарађују новац паралелно са својим мандатом морају то да пријаве Управи Бундестага. У последњем сазиву немачког парламента то је урадила трећина посланика.

Фондација "Ото Бренер", која делује у оквиру Синдиката металаца, објавила је студију по којој су у последњем сазиву Бундестага по споредним приходима посебно активни били Либерали (ФДП), код којих је чак 62 одсто посланика имало додатне приходе "са стране". Међу Демохришћанима ЦДУ/ЦСУ их је истовремено било 42 процента. Четворо посланика ЦДУ/ЦСУ и један ФДП навели су да су од споредних активности зарадили и више од милион евра годишње.

Реформа и (не)транспарентност

Бројни скандали око споредних прихода довели су до тога да су законска правила 2021. прерађена. Убудуће сви посланици морају прецизно да наведу висину додатних прихода, и то сваки цент, али само под условом да од тих послова месечно зарађују више од 1.000 евра, односно годишње више од 3.000 евра. Сувласнички удео у некој фирми морају такође да пријаве, али само ако је већи од 5 одсто.

Посебно згражавање ове године, у сред пандемије, изазвала је тзв. "афера маске". Посланици Демохришћана инкасирали су милионе евра као провизију за послове око набавке и испоруке заштитних маски савезном, односно министарствима здравља савезних покрајина. Последица те афере је и регулација према којој посланици више не смеју да делују као плаћени лобисти према савезној влади или Бундестагу. Забрањено им је да мандат у Бундестагу злоупотребљавају за сопствене пословне интересе.

Да ли посланици смеју да примају поклоне

Све до пооштравања правила о транспарентности, посланици су смели да примају поклоне, и то без ограничења – али уз напомену да ти поклони не смеју да буду повезани с неком врстом "противуслуге". Мито и корупција одувек су се кажњавали.

Новост је да посланици не смеју више да примају никакве новчане донације, а не смеју ни да узму хонорар као надокнаду за предавање које је на неки начин повезано с мандатом.

Посланици су често на путу. Кад од домаћина добију неки поклон, онда смеју да задрже само оне ствари чија вредност не прелази границу од 200 евра. Скупље поклоне морају да проследе председнику Бундестага. Ипак, могу и да их задрже, али само након што у државну благајну уплате противвредност поклона.

четвртак, 28. март 2024.
21° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво