Шта доноси предстојећа смена на државном кормилу Јапана

Јапански премијер Јошихиде Суга објавио је крајем прошле недеље да се повлачи из трке за избор новог шефа владајуће Либерално-демократске партије, чиме се практично одрекао и новог премијерског мандата, јер у Земљи излазећег сунца лидер најјаче партија заузима и место председавајућег владе.

Јапан тако, чини се, поново улази у период релативне политичке нестабилности, каква је владала у периоду између 2006. и 2012, када су се премијери смењивали сваке године. 

Рекорд јаког лидера

У децембру 2012. на чело партије и државе по други пут је дошао послу предани националиста Шинзо Абе, који је чврстим лидерством успео да врх државе уведе у период релативне стабилности.

Под његовом палицом далекоисточна царевина је отпочела низ друштвених реформи, нарочито рада, велику либерализацију виза за стране раднике и туристе, што је све имало за циљ превладање проблема недостатка радне снаге и стимулацију економије.

Под Абеовим вођством текле су и припреме за олимпијске и паралимпијске игре, које су требале да послуже као снажан подстицај за привреду и због богатих улагања у изградњу и унапређење постојеће инфраструктуре и због пројектованог скока у броју страних посетилаца пре и после игара, али и подстицаја домаће потрошње везане за највећи спортски догађај на свету.

Међутим, када је одржавање ОИ, које је требало да буде круна његове "владавине", одложено за годину дана, а због више скандала везаних за његове сараднике и породицу, те погоршања здравственог стања, Абе је био присиљен да се повуче.

У свом другом мандату, који је трајао скоро осам година, он је поставио рекорд у броју узаступно проведених дана на кормилу државе. 

Грлом у јагоде

Као његов верни протеже на партијским изборима који су потом уследили, устоличен је Јошихиде Суга, познат по дугогодишњем тихом раду иза кулиса. Када је ступио на функцију, он је промовисан као скромна, вредна особа која је захваљујући труду и напорном раду успела да себи прокрчи пут на друштвеној лествици до самог врха. Суга је, наглашавано је, син сељака из унутрашњости који се бавио узгојем јагода.

У време именовања у септембру прошле године епидемија ковида увелико је била у јеку, па су приоритети његовог кабинета били више него очигледни: борба против коронавируса, очување економске виталности државе и финализирање припрема за игре. Он је томе додао и формирање агенције за дигитализацију, јер је због епидемије која је наметала рад од куће и проблема са сајтовима за пријаву за вакцинацију, на видело изашла чињеница да Јапан изненађујуће заостаје када су у питању електронска и софтверска инфраструктура.

Међутим, значајно кашњење у вакцинацији, слабе и међусобно противрчне мере, као и нејасноће у вези с форматом олимпијаде временом су поткопале његову популарност као човека из народа и подршку за његов кабинет.

Упркос тој ерозији поверења, Суга који је уживао подршку и даље утицајног Абеа и њему блиских чланова ЛДП-а, имао је солидну шансу да буде поново изабран за вођу партије и вероватно владе, с обзиром на то да ЛДП већ годинама има предност од преко 25 поена у односу на најпопуларнију опозициону странку. Такође, у том моменту Суга је могао да бирачима каже да је упркос бројним проблемима у одобравању и снабдевању страним вакцинама пропорција вакцинисаних, закључно с крајем августа, досегла 50 посто, те да су олимпијске и параолимпијске игре, иако без публике, спроведене безбедно и за домаће спортисте врло успешно.

Политичка превртљивост погубнија од ковида?

Међутим, његова наводна идеја да брзо распусти парламент овог месеца најпре је изазавала унутарпартијски отпор, на шта се онда надовезао и шок проузрокован тиме сто се Суга упустио у трагање за кадровима за свој будући кабинет који би на дужност ступио након парламентарних избора мада они још нису ни расписани, а камоли одржани.

То би људе које је изабрао за будуће министре обавезало на лојалност приликом гласања за шефа партије за којег је он трабало да се кандидује.

Његове партијске другове посебно је увредило то што је он изашао и са идејом да се гласање за новог лидера странке одложи за после избора.

Такође, у једном тренутку, крајем прошлог месеца, како би ублажио незадовољство јавности и својих колега начином како је управљао земљом током ковид кризе, Суга је на оставку присилио генералног секретара партије, Тошихира Нјикаја, који је његов најближи сарадник.

Ова серија потеза, вероватно с правом, схваћена је као безобзирно настојање да се избегне сопствена одговорност и положај сачува по сваку цену.

То је Сугу убрзо оставило без потребне унутарпартијске потпоре и присилило да одустане од кандидатуре за шефа ЛДП-а, партије која од прве половине педесетих доминира јапанском политиком и у том дугом периоду на власти није била само пет година.

Суга са функције партијског лидера и премијера одлази последњег дана овог месеца. У међувремену се очекује гласање унутар ЛДП-а, након чега ће уследити и парламентарни избори.

На истоку ништа ново?

Иако у Јапану постоји значајно незадовољство управљањем ковид кризом, опозиционе странке се и даље чине преслабим, па је упитно да ли ће огорчење грађана моћи да буде каналисано на такав начин да озбиљно уздрма монопол на управљање државом који има ЛДП и њен дугогодишњи мањински коалициони партнер, странка Комеито.

Да би опозиција преузела власт или бар осетно повећала број посланика у парламенту, највећа опозициона партија Конститутивно-демократска, која је настала цепањем некадашње Демократске, због чега је и даље нејака, морала би да са комунистима уђе у партнерски споразум о заједничком наступу или бар уздржавању од учешћа на изборима у оним јединицама у којима она друга од те две странке има снажно упориште и перспективног кандидата. Односно, потребна је широка опозициона коалиција која премошћава битне идеолошке разлике.

Владајућој коалицији са ЛДП-ом на челу одговара да се избори одрже што је касније могуће, мада су они врло близу, како би са ширењем вакцинације сећање становништва на страх од олимпијаде која је почела у тренутку када је мање од 20 посто становништва било имунизовано избледело и поправило се лоше стање из последњих недеља, у којем су болнице биле преоптерећене, а десетине људи умирале од ковида у својим домовима.

Опозиција ће покушати да искористи чињеницу да су крај јула и нарочито август, када су хиљаде болесних грађана који су прижељкивали хоспитализацију одбијани у болницама, поново указали на необјашњиву тромост владе у организовању борбе против ковида, која се огледа не само у одсуству домаће вакцине и закаснелој набавци страних, већ и у томе да до сада није изграђена ниједна ковид болница.