Немачка: Све гласнији захтеви да се у пензију оде са 69, иако сваки пети Немац до тада умре

У Немачкој је од 2012. старосна граница за пензионисање подигнута на 67 година. Према тренутним подацима, постепено повећање старосне границе за пензионисање на 67 година значи да све више људи умре пре него што оде у пензију.

У 2019. години 17 одсто свих преминулих у Немачкој није навршило 67 година, 14,4 одсто није доживело ни 65. годину. Ово произлази из одговора савезног Министарства унутрашњих послова на захтев посланичке групе Левице, преноси Ноје Оснабрикер цајтунг.

Ако се старосна граница за одлазак у пензију повећа на 69 година, логично је да чак и више људи не би достигло старосну границу за одлазак у пензију. У 2019. години 19,8 посто свих преминулих било је млађе од 69 година, односно скоро сваки пети.

"Дистрибуција одоздо према горе"

"Бројеви говоре јасним језиком: што је старија доб за одлазак у пензију, то ће је мање људи доживети", рекла је Сабине Цимерман за Ноје Оснабрикер цајтунг.

Будући да људи са малим примањима живе краће, померање старосне границе за пензионисање значи "расподелу одоздо према горе". Немачкој нису потребне дискусије о даљем померању старосне границе за одлазак у пензију, "већ пре о повратку на пензију са 65 година", рекла је председавајућа Одбора за старије особе у Бундестагу. Свако ко оправдава већу старосну границу за одлазак у пензију повећањем очекиваног животног века "крије пола истине", наставља Цимерман.

Јер просечан број здравих година живота у Немачкој стагнира. "Многи људи не достижу доб за одлазак у пензију у добром здрављу. За њих је свако повећање старосне границе за одлазак у пензију смањење њихове пензије, јер су принуђени да се пензионишу раније", рекла је посланица Левице.

Економски институти позивају на пензију са 69 година

У априлу је неколико економских института предложило повећање старосне границе за одлазак у пензију на 69 година с обзиром на оптерећеност државног буџета због пандемије.

"Такав корак донео би двоструку корист", пишу ти институти у пролећном извештају за Савезну владу. С једне стране, повећали би се приходи пензијског осигурања, а с друге стране, више људи би било доступно за тржиште рада.

Немачка има све мање становништва које је све старије, рекао је потпредседник Института за економска истраживања Хале (IWH) Оливер Холтемелер. У будућности ће разлика између броја младих који долазе на тржиште рада и старих који га напуштају бити око 400.000 људи - мање на годишњем нивоу. Економиста је упозорио да би то оштетило немачку привреду.

Институти у пензијском осигурању виде важан инструмент за уравнотежен државни буџет – изузимајући ванредне факторе и неуједначеност привредих токова – а да не мора да се штеди на важним инвестицијама за будућност.

Ако се ту ништа не уради субвенције за пензијско осигурање из савезног буџета ће расти на штету других државних трошкова.

"Најелегантније решење било би споро, постепено повећање старосне границе за пензионисање, јер би то имало позитиван ефекат са две стране", рекао је Холтемелер. "Kад би људи били мало дуже доступни тржишту рада, то би ојачало потенцијалну радну снагу. А имало би ефекта на расходе пензијског осигурања."

Бундесбанка се такође залаже за пензију са 69 година

Немачка централна банка, Бундесбанк, се такође изјаснила за повећање старосне границе за одлазак у пензију. До сада непрекидно растући очекивани животни век подразумева све дуже трајање пензије док периоди плаћања доприноса остају константни. Зато је логично повећање старосне границе од 67 година за одлазак у пензију, гласи образложење Бундесбанке.