Eвропа се стидљиво радује Бајдену, шта Србије може да очекује

Ипак, одлазак Трампа из Беле куће, у Бриселу је дочекан са великим и нескривеним олакшањем. Током четири године Трампове администрације готово да није било једне области у којој су ЕУ и САД били на истој позицији.

Доналд Трамп је подржао Брегзит, као и могућност да друге земље чланице крену путем Велике Британије. Савезницима у НАТО-у је запретио је повлачењем САД из алијансе. ЕУ је претио трговинским ратом и увођењем тарифа на европске производе. САД су се повукле из Париског споразума о клими, што је за ЕУ кључна тема у наредном периоду. Вашингтон је напустио и нуклеарни споразум са Ираном, без координације са европским партнерима.

Дугој листи неслагања треба додати и видљиво лоше личне односе са значајним европским лидерима, као што је Ангела Меркел.

Зато су званичници ЕУ спремно поздравили промену тона која је стигла са Бајденом, надајући се да је реченица коју је изговорио на церемонији преузимања дужности – "Обновићемо савезништва и поново сарађивати са светом" – упућена пре свега Европи.

Опрезни оптимизам 

Али, ако има наде и оптимизма да је могућ нови почетак у трансатлантским односима, у питању је врло опрезни оптимизам. Четири године мандата Доналда Трампа оставиле су дубоке трагове који неће тек тако нестати.

Европљани изгледа више не верују да САД могу да поврате некадашњу водећу улогу у свету, нити да ће Европа моћи да се ослања без резерве на САД у будућности, без обзира на промену у Белој кући.

То потврђује и ново велико истраживање Европског савета за спољне односе, спроведено у једанаест европских земаља. Према истраживању, већина Европљана сматра да ће Кина престићи Америку као водећу глобалну силу већ у следећој деценији. Уједно, Европљани желе да у конфликту Вашингтона и Пекинга Европа остане неутрална.

Већина такође верује да је амерички политички систем у кризи и да европски системи боље функционишу. Европљани сумњају да могу да се ослањају на САД у областима као што је одбрана и сматрају да ЕУ треба да изгради аутономну позицију у будућности.

Све то не значи да добри односи ЕУ и САД неће бити обновљени, али наговештава да ће бити на новим основама.

Док је Бајден још преузимао дужност у Вашингтону, ЕУ је упутила позив на ближу сарадњу и координацију, уз упозорење да су претходне четири године промениле односе две стране Атлантика.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поручила је да после "дуге четири године", Европа коначно има пријатеља у Белој кући.

"САД су се вратиле и Европа је спремна на сарадњу са овим старим партнером како бисмо удахнули нови живот нашем савезништву", рекла је Фон дер Лајенова у Европском парламенту.

Председник Европског савета Шарл Мишел нагласио је, међутим, да су трансатлантски односи под Трaмпом "јако нарушени" и да је "свет постао сложенији, мање стабилан и мање предвидив".

"Имамо своје разлике и оне неће волшебно нестати. Чини се да се Америка променила, а променила се и перцепција Америке у Европи и остатку света", рекао је Мишел.

Ипак, првог дана мандата новог председника, Мишел је позвао Бајдена на "нови пакт о сарадњи, за јачу Европу, Америку и бољи свет".

У средишту овог предлога су мултилатерална сарадња, борба против ковида 19 и климатских промена, обнова економије и удруживање снага у области безбедности. 

Балкан није приоритет 

И док би ЕУ и Бајденова Америка могле брзо да се споразумеју око борбе против климатских промена и ковида 19, односи са Кином неће бити лака тема, сматра Роза Балфур из Фондације "Карнеги" у Бриселу.

Из Фондације очекују да ће Вашинтон тражити да Европа у сукобу са Кином изабере страну, док ће ЕУ настојати да остане аутономна и неутрална.

"Председник Трамп и секретар Помпео су вршили притисак на ЕУ да се конфронтира с Кином. Бајден то неће радити, али порука ће бити слична: Кина је растућа претња коју морамо да ограничимо. Европа не види ствари на исти начин, јер је зависна од економске сарадње с Кином. То посебно важи за Немачку, која много извози у Кину. У том контексту треба разумети и недавни споразум ЕУ и Кине о инвестицијама, којим многи у Вашингтону нису били задовољни", објашњава Балфурова.

Када је реч о Србији и Балкану, Балфурова очекује много већу координацију Брисела и Вашингтона него до сада, али сматра да Балкан неће бити међу приоритетима спољне политике Бајденове администације.

"САД ће се вратити на Балкан, али не са истим нивоом приоритета као у неким ранијим периодима. Вашингтон ће очекивати од Брисела да преузме вођство у региону, али ће пружати дипломатску подршку за све процесе на којима ради ЕУ, као што су дијалог Београда и Приштине и процес приступања. Бајденова администрација ће се фокусирати на Азију, Кину и Иран, а у случају Балкана пружаће политичку подршку Европи", оцењује Балфур.

Директорка Фондације "Карнеги Европа" сматра да ће на амбасадорска и друга места у администрацији бити постављени људи са искуством и познавањем Балкана, али да ће за то бити потребно време, "баш због бројних других приоритета".

Балкан је управо терен на којем ЕУ треба да покаже своју стратешку аутономију, тврде у заједничком тексту на ову тему Срђан Цвијић и Димитар Бечев, сарадници програма "Будућност Европе" Института друштвених наука у Бечу.

"Надамо се да је после четири године Трампа ЕУ извукла поуку да не може стално чекати да је неко 'старији' држи за руку", кажу Цвијић и Бечев и позивају ЕУ да "доврши посао" на Балкану и коначно интегрише земље овог региона.

Без пријема ових земаља пројекат европског уједињења остаће недовршен, а ЕУ неће моћи да претендује на улогу глобалног геополитичког играча – улогу о којој Европа често говори, али за сада за њу може да пружи мало доказа, сматрају Цвијић и Бечев.

И док први сигнали из Вашингтона наговештавају другачије односе са ЕУ у поређењу са Трамповим мандатом, нема сумње да главни посао Бајденову администрацију ипак не чека на међународној сцени, већ код куће: стављање епидемије под контролу, обнова економије и превазилажење унутрашњих политичких подела.