Потонуће "балтичког Титаника" – 26 година од највеће поморске трагедије у Европи

Крузер "Естонија" је са радом започео 1980. године под именом "Viking Sally", а путнике је превозио од Туркуа до Стокхолма. Тада је овај крузер био један од највећих који плове Балтичким морем.

Пре него што је преласком у власништво "Естлајна" 1993. године добио назив "Естонија", крузер је пловио и под именима "Silja Star" и "Wasa King".

Из луке у Талину, брод је у трагичну пловидбу кренуо 27. септембра у 18.30, а очекивало се да ће пристићи у Стокхолм око 9.30 следећег дана. На броду се налазило 989 људи – 803 путника и 186 чланова посаде.

Од 852 жртве, највише их је било из Шведске – 501 особа, а погинуло је и 285 држављана Естоније.

Брод је био у потпуности пун, а користио се и за превоз терета због мањег броја теретних бродова у то време.

Висина таласа била је и до шест метара 

Према званичном извештају о несрећи, временске прилике су биле лоше. Дувао је ветар јачине између 15 и 20 метара у секунди, а висина таласа била је од четири до шест метара.

Први проблем на "Естонији" примећен је око један сат иза поноћи, када је јак талас у близини Туркуа ударио у брод, али је утврђено да нема проблема на рампи и визиру прамца.

Петнаест минута касније, визир се одвојио и врата на прамцу су се отворила. Крузер је брзо почео да се преврће.

"Узбуна, узбуна. Узбуна на броду" – то се зачуло са разгласа око 1.20, а истог тренутка је објављена и интерна узбуна за посаду. Два минута касније упућен је позив за помоћ, али није био у складу са међународним стандардима.

Посада је успела да потврди локацију бродовима "Сиља Јуроп" и "Маријела", али је брод са радара тих бродова нестао око 1.50. Према изјавама преживелих, крузер се пре потонућа преврнуо за 90 степени од првобитног положаја.

Спасено је 138 путника и чланова посаде 

Први брод који је стигао до места несреће, око 2.12, био је "Mаријела", а највиши ниво узбуне је у спасилачком центру у Туркуу проглашен у 2.30. Посада брода "Маријела" успела је да спасе 13 људи.

Пилот који је управљао хеликоптером "суперпума", који је долетео из Туркуа, рекао је да је најтежи део операције спасавања било слетање на крузере који су дошли да помогну. Упркос томе, само овим хеликоптером спасене су 44 особе. 

Од 989 људи који су били на крузеру, 34 особе су спасене захваљујући бродовима који су стигли на место несреће, а 104 путника су извучена хеликоптером. Једна особа која је спасена преминула је у болници. 

Након несреће, извучено је 96 тела погинулих, а последње тело је извучено 18 месеци након трагедије. 

Разлог потонућа – одвајање рампе на прамцу брода 

Према званичном извештају о несрећи, брод је потонуо због тога што браве на вратима прамца нису издржале јачину таласа и врата су се одвојила од крузера и повукла рампу и визир прамца.

Главни разлог превртања и потонућа јесте одвајање рампе које је омогућило да вода уђе у унутрашњост пловила.

Крузер "Естонија" је потонуо у међународним водама, око 41 километар од острва Ута које припада Финској.

Родбина погинулих је захтевала да се олупина крузера подигне из међународних вода, како би настрадали били сахрањени, али и како би се узрок несреће утврдио детаљним прегледом.

Влада Шведске је, наводећи практичне потешкоће и моралне разлоге, предложила да се олупина брода заштити бетоном, а као први степен заштите, брод је засут хиљадама тона шљунка.

У Стокхолму и Талину изграђена су спомен-обележја на којима државни функционери и чланови породице сваке године полажу венце и сећају се настрадалих у највећој поморској трагедији у водама Европе.

Несрећа је, попут потонућа "Титаника", имала велики утицај на промену безбедносних правила на бродовима, али и промене у изгледу појаса за спасавање.