Трамп наљутио америчке староседеоце, чему ватромет у Маунт Рашмору

Староседеоци су довели у питање и тајминг самог догађаја, јер се одржава док се Американци боре против расизма и полицијске бруталности, као и покушајима племена да се боре против ширења коронавируса.

Америчка влада је 1868. године потписала Мировни уговор са Дакотом, Лакотом и поглавицама Арапахо, препустила територију "Велике Сијукс нације" која се простирала кроз Северну и Јужну Дакоту и осталих четири савезних држава, те гарантовала племенима "апсолутно и неометано коришћење и својину".

То је све било пре него што су рудари које је предводио генерал Џорџ А. Кастер пронашли злато у Црним брдима, након чега се појавио велики број трагача за златом, који су тражили заштиту владе.

Под притиском рудара, Секретаријат за унутрашње послове САД послао је комисију да размотри куповину Црних брда, али су одбили цену која су тражила племена. Конгрес је 1877. године изгласао Закон којим је преузео Црна брда и преселио племена, под претњом да ће им укинути доставу намирница, у пет малих резервата у Јужној Дакоти.

Спор се наставио. Амерички Врховни суд пресудио је 1980. да је Влада илегално преузела Црна брда и наредио да се племенима плати 106 милиона долара. Племена су одбила новац и тражила су да им се врати земља. И дан данас, та средства која сада са каматама вреде више од милијарду долара, леже нетакнута у сефу Секретаријата за финансије.

Међутим, племена Јужне Дакоте не занима новац.

Они наводе да полажу света права на Црна брда, за шта имају етнографска и историјска документа, укључујући и уметничка дела на стенама са религијским темама стара хиљаду година.

Херојске скулптуре у брдима 

Јужна Дакота је 1924. године ангажовала Гутзона Борглума да дизајнира и изваја "херојске скулптуре изузетних људи" у Црним брдима.

Три године касније, стотине радника почело је да буши камен на југоисточној страни Маунт Рашмора, и 14 година радило на портретима америчких председника Џорџа Вашингтона, Томаса Џеферсона, Абрахама Линколна и Теодора Рузвелта, високим скоро 20 метара.

Те лидере су међутим, амерички староседеоци видели као расистичке архитекте агресије на племена и експанзије.

Решили су да се супротставе Трамповој посети споменику.

"Један протест је у Кистону, око миљу далеко, али не верујем да ће бити демонстрације у парку, јер није дозвољено", каже активиста и новинар Дерен Томпсон који је дошао из Висконсина.

Слика како Маунт Рашмор експлодира у камење и прашину, ширила се интернетом, што је дало аргумената неким конзервативцима да тврде да ће демонстранти рушити Маунт Рашмор, као што су се на протестима рушили споменици Конфедерацији.

"Немогуће је. Толико је јако обезбеђење да то може само да се уради изнутра", наводи Томпсон, који познаје парк.

Трамп је потписао уредбу којом се најстрожим казнама санкционишу они који уништавају, оштећују, вандализују или скрнаве споменике, меморијале или статуе у САД и прети се ускраћивањем финансирања локалне или државне полиције ако не штити споменике.

Жиг на кожи староседелаца 

Председник Оглала Лакоте Џулијан Бер Ранер рекао је за дневни лист Аргус Лидер да сматра да ликови председника треба да буду уклоњени.

"Уклоњени, не да буду разнети експлозијом, пошто би то само направило више штете околини", рекао је он.

Харолд Фрејзир, вођа Чејен Ривер Сијукс племена назвао је споменике "жигом на нашој кожи" и додао да је спреман сам да их уклони, бесплатно.

Већина староседелаца са којима је Глас Америке разговарао, рекла је да би радије да споменици остану да би се користили у образовању.

"Што једноставно не направимо музеј у подножју у част нашег народа и да се зна да су и они постојали?", пита Фастхорс.

Републикански конгресмен из Јужне Дакоте Дасти Џонсон поднео је предлог закона којим би се забранило да се федерална средства користе да се промене, униште или помере ликови председника на Маунт Рашмору.

"Ти председници поштовали су слободу, а они који траже да се склоне њихови историјски ликови ниподаштавају све што су ови лидери учинили да направе нашу заједницу савршенијом", рекао је он.