Пулицерове награде додељене из дневне собе

Дневне новине Енкориџ дејли њуз из Енкориџа на Аљасци и непрофитна истраживачка организација Пропублика освојиле су награду за извештавање у јавном интересу.

Најпрестижнију награду од укупно 15 новинарских категорија заслужили су за откриће да трећина села на Аљасци није имала полицијску заштиту, због чега су се у местима претежно насељеним староседеоцима све чешће дешавала силовања.

Награда за истраживачко новинарство отишла је у руке Брајана Розентала, новинара Њујорк тајмса који је објавио причу о хиљадама њујоршких таксиста којима су животи уништени након што су позајмили новац од зеленаша.

Чувени њурошки лист је освојио награде у три категорије, укључујући и награду за најбољи коментар, а и пре овогодишње доделе је имао рекордних 127.

Лист Куриер џорнал из Луилвила у Кентакију освојио је награду за најновију вест захваљујући сазнањима о неколико стотина помиловања које је бивши гувернер Мет Бевин потписао током своје последње недеље на функцији.

Фотографи британске агенције Ројтерс награђени су за најновију фото-вест, а награду су заслужили фотографијама са протеста у Хонгконгу. 

Други Пулицер за фикцију Колтону Вајтхеду

Иако је најпознатија по новинарским категоријама, Пулицерова награда се додељује и за књижевност и музику.

Награду за фикцију други пут за четири године добио је Колтон Вајтхед, а награда је Вејтхеду припала за роман "Момци из Никла", што је прича о злостављању у поправном дому на Флориди у време Закона Џима Кроуа крајем 19. века.

У области публицистике награђени су аутори Грег Грандин за књигу о америчком миту о незаустављивој експанзији у савременом политичком тренутку и Ен Бојер за књигу о бруталности болести и незајажљивој заради на бризи о пацијентима оболелим од рака у САД.

Најбоља биографска књига је о животу и делу Сузан Зонтаг аутора Бенџамина Мозера, док је најбоља историјска књига "Слатки укус слободе", о ропству и реституцији у Америци.

Најбоља књига песама је "Традиција" Џерикоа Брауна.

Пулицерова награда, која носи име чувеног медијског магната, додељује се сваке године и сматра се за најпрестижнију новинарску награду у Америци. Први пут је додељена 1917. године.  

Због пандемије коронавируса и заузетости чланова Пулицеровог комитета, додела награда је каснила две недеље, а уместо на Универзитету Колумбија у Њујорку, добитници су проглашени онлајн.

Администраторка награде Дејна Канеди је победнике проглашавала из своје дневне собе. Иронично је напоменула да је Пулицерова награда први пут додељена у јуну 1917. године, мање од годину дана пре појаве епидемије шпанске грознице.