Девет година "арапског пролећа"

У марту 2011.године у Дамаску су почеле демонстрације на којима се тражио крај владавине Баас партије у Сирији, већа грађанска и социјална права и одлазак са власти Башара ел Асада. Протести су прерасли у оружане сукобе побуњеника и Војске а 2012. године то је прерасло у грађански рат. Иако је поражен калифат такозване Исламске државе- не назире се мир у Сирији. Нови сукоби у Идлибу.

Та покрајина је последње велико упориште побуњеника и џихадиста који већ седам година покушавају да са свргну сиријског председника. У решавања проблема на северу земље уплеле су се и велике светске силе. Али, у последње време све мање се чују захтеви за оставком или сменом 55-тогодишњег Башара ел Асада. Такви захтеви су утихнули, бар у Сирији.

Гост Спољнополитичке емисију У СВЕТУ је Осман Саб, отправник послова Амбасаде Сиријске Арапске Републике у Београду.

Већ 9 година Сирија пролази кроз најтежи период од када постоји. Да ли је ослобађање Алепа најава доласка коначног мира у земљу која је колевка цивилизације?

"На територији Сирије су настале неке од најстаријих цивилизација. Кроз историју била је веза између континената и кутурно је обогатила свет. Сирија се суочила са космичким ратом који је организовала западна хегемонија са савезницима, али и неке државе из региона, прикупљањем и олакшавањем пролаза терориста из преко 100 држава, обезбедивши им све врсте подршке и наоружања у подривању суверенитета и јединства сиријске територије, уништавању људи, инфраструктуре и културног наслеђа.

Откривање те завере као и национална свест и издржљивост народа Сирије, довели су до националне кохезије народа, војске и руководства. Та постојаност остала чврста протеклих девет година, а то је допринело поразу терориста на сиријској територији. Ослобођење Алепа 2016. године било је ударац који је сломио кичму тероризма, док је потпуно ослобођење околине града Алепа, у фебруару 2020. године било јасан израз жеље Сиријаца и њихове легендарне постојаности. Трајан мир и стабилност неће бити употпуњени док се не уништи тероризам, а Сиријци после девет година неправедног рата чврстим корацима иду ка остварењу коначне победе и чувању суверенитета и територијалног интегритета Сирије и њеног народа."

 Срећа због ослобађања Алепа, у фебруару ове године кратко је трајала. У Идлибу су почеле да се дешавају неочекиване ствари уз уплитање страних војски. Шта је коначно решење?

"Све одлуке које је донео међународни савет безбедности, потврђују неопходност очувања јединства територије и народа Сирије. Турском режиму није било довољно да подржи тероризам, већ је кренуо да окупира Сиријску територију. Тај режим подржава терористе у региону Идлиба који су на црној листи Савета безбедности као што је Џебхат ел Нусра ( Техрир Ал Схам) и огранак терористичке Ал Каиде у Сирији, у којој има на десетине хиљада странаца. Потпомогнути турским снагама они убијају Сиријске цивиле. Истовремено тај режим није поштовао обећање према споразумима који су постигнути у Астани и Сочију.

Сирија је потврдила да присуство било које стране војне снаге на територији Сиријске Арапске Републике, без њене сагласности, јесте агресија и окупација и биће третирана по том основу.Турски режим мора да заустави подршку терористима и да повуче своје снаге из Сирије. Сиријска влада ће наставити да остварује сувереност права и устава и браниће своје територије и грађане. Та права су загарантована међународним правом и Повељом Уједињених нација".

Турски медији наводе да је у тој земљи скоро 4 милиона избеглица из Сирије. Уместо да се враћају својим кућама, многи од њих су, бежећи од терориста, екстемиста, исламиста и фунадаменталиста, кренули на неизвестан и тежак пут ка Грчкој да би стигли до Европе. Да ли се држављани Сирије враћају у Дамаск, Алеп, Хаму, Хомс, Маалулу, Дер ел-Зор, Раку, Латакију, Банијас и друга места која је екипа РТС-а посетила и о њима направила сјајне документарне репортаже пре 2011. године?

"Због екстремистичке терористичке организације су протерани милиони Сиријаца. Ширење територије ослобођене од тероризма, повратак безбедности на већину сиријске територије, довело је до повратка више од пет милиона расељених унутар Сирије њиховим кућама. Претходне године вратило се више од милион избеглица Држава је обезбедила неопходне услуге, инфраструктуру, школе и општине у свим ослобођеним енклавама.

Ради се на повратку избеглица из иностранства како би наставили нормалан живот и учествовали у обнови земље. Државе које се баве питањем избеглица спречавају њихов повратак јер их користе као инструмент за остваривање политичких циљева. Запад плаче због цивила али жмури на дела терористичких група које спречавају излазак цивила кроз безбедне пролазе и користе их као људски штит. Уместо плача над цивилима запад би требало да подржи ослобођење цивила од терориста и спречи турски режим да тргује избегличком патњом уцењујући Европу претњом да ће послати избеглица ка западу.

Нормалан живот се вратио у све, од терориста ослобођене енклаве и градове. Ми позивамо Вас, господине Небојша, да са екипом Телевизије Србије, која је све време објективно извештавала шта се дешавало, посетите градове које сте споменули и видећете како су воља и љубав према отаџбини подстакле Сиријце да великом брзином обнове оно што је срушено ратом."

Сирија је платила високу цену. Много људи је погинуло, уништена је инфраструктура и део блага човечанстава. Каква је ситуација у Сирији? Да ли се нормализује живот? Како живе људи? Може ли сиријски народ да обнови своју разорену и опустошену земљу?

„Тачно, због жртвовања сиријског народа и војске кроз хиљаде мученика, суверенитет, интегритет и самосталност Сирије је очувана. Постојаност сиријског народа довела је до пораза у историји најжешћег терористичког рата. Тај неправедни рат поред људских губитака, довео је до велике штете на инфраструктури, школама, болницама, фабрикама. Страдало је цивилизацијско наслеђе које је благо човечанства.

Срушена су многа археолошка налазишта а украдене су хиљаде артефакта од непроцењиве вредности. После година рата и ослобођења енклава од терориста, видимо да народ који се вратио у отаџбину жели нормалан живот. Све потребе се обезбеђују упркос неоправданим санкцијама наметнутим Сирији а које погађају сиријски народ и отежавају му опстанак.

Сирија је богата народом и природним ресурсима. Сиријци су градили модерну Сирију и сада настоје да је обнове. Постоји много сиријског капитала у Сирији и ван ње који ће сигурно учествовати у обнови земље. Такође су и многе стране фирме заинтересоване за инвестициије у Сирији - али се плаше санкција.