Беч не паничи због коронавируса, али Трампу је безбедније да се не види с Курцом

Од прошле седмице се у бечком метроу или на градским улицама могу видети људи под медицинским маскама. У случајном узорку врло мали број за град од два милиона становника, али свеједно слика која је до сада била непозната.

Само јапански туристи пословично носе маске кад су у Европи, што је остатак превентивних мера од избијања такозваног "птичјег грипа" 1997. у (кинеском) Хонгконгу, или "свињског грипа" 2009. у Јужној Америци. 

Некад су то врло лепе дизајнерске маске, са орнаментима или у пастелним бојама. Вируси су испод микроскопа колористички врло атрактивни, па кад су побеђени лако аванзују до модног додатка. 

И мимо јапанских туриста, маске су уобичајена ствар у фебруару уочи среде "пепелнице", којом у земљама католичке традиције почиње Велики пост. Али како год се ко прерушио у очекивању "пепељаве среде", гламурозно у Венецији, или из кућне радиности у аустријској основној школи, уста и нос остају откривени.

Сад је на делу обрнути карневал, јер се маскама покривају уста и нос. Вирус корона доноси тишину, још се само чује страх који откуцава. Људи почињу да се питају – ко седи поред мене у трамвају? Ко кашље иза мене док чекам на каси у самопослузи? Да ли је неко кијао у лифту пре него што сам ја ушао у њега?

Нови вирус шири се европским мапама параноидне географије. 

Аустријски медији: "Вирус гура Европу у рецесију"

Реакције аустријских власти, као углавном власти свих европских држава, показују висок ниво у руковођењу кризном ситуацијом.

Нема разлога за панику, обилно се понавља у Бечу са највишег нивоа. Што се та порука чешће одашиље, јавност је све узнемиренија.

Нормално, јер психолошки моменат изјаве "нема разлога за панику" делује пропорционално обрнуто. Или власти подижу панику без разлога тиме што сваки час понављају да нема разлога за панику, или постоји нешто што сакривају пред јавности. У првом случају опасност од новог вируса се преувеличава, у другом се умањује.

Истина је у средини, рекло би се. Али тек на спомињање средине почиње права параноја. Није ли управо Кина у историји култура и политичких система позната као "царство средине"? 

До избијања "вуханског вируса" прошлог јануара, Кина је неслужбено била нови економски, финансијски и трговачки центар света. Вирус корона је кренуо из саме средине глобалне привреде. 

Тајна неуобичајено нервозне реакције на корону се посредно ишчитава из изјаве Хајнца Бургмана, директора Клиничког одељења за инфекције и тропску медицину при Медицинском универзитету у Бечу.

"Не може се претпоставити да ће SARS-CoV-2 више икад потпуно нестати", рекао је Бургман пре два дана за аустријску агенцију АПА.

Ако двоструку негацију из горње изјаве преведемо на просту афирмацију, оно што је добри доктор Бургман рекао је: Вирус корона је дошао да остане. Вероватно ће се у будућности задржати поред, паралелно, у пакету заједно са вирусом инфлуенце, вулго грипа. 

Све нелогичности у службеним реакцијама, флуктуирајући ниво страха у јавности, тотално медијско покривање, постају јасни после Бургманове изјаве.

Глобална медицина грозничаво трага за вакцином за корону, бојећи се да ако је не нађе, има посла са новим типом неизлечивог вируса, нешто као ХИВ/ејдс само под лепшим именом и са мањом смртности, од 1 одсто у Европи до 1,4 одсто у Кини (подаци из часописа "New England Journal of Medicine", 28. 2. 2020). 

Чак и са најстрашнијим вирусом ХИВ/ејдс, ситуација се битно поправила. Вакцине нема, али у развијеним земљама Европе и Америке медицински третман је тако успешан, да је ХИВ/АИДС постао хронична болест са којом се живи онолико дуго колико и без ње. 

Не увек лако, али глобална медицина се носи са епидемиолошким изазовима. Зашто онда обични грађанин обичне Европе ових дана има осећај да му се ту "нешто прећуткује", и то више од свакодневног нивоа неповерења које гаји према власти?

Зато што реагује на страх који детектира не код власти, већ код медицинске професије. Изгледа се овог пута медицина уплашила.

Трамп се неће руковати са Курцом

У Аустрији се покренуо замајац одгађања и померања. Интернационални скупови су под знаком питања. Бечки маратон у априлу? За сада није отказан, али је та варијанта остала у игри. 

Туристичка путовања? Министарства полиције и здравства дају пунктуалне препоруке да се никуда не иде, пре свега у Италију или Кину. Другде може, али размислите два пута да ли је неопходно.

Домаћи избегавају кафиће и ресторане на главним туристичким стазама кроз Беч. 

Кинески ресторани су празни, иако су то омиљена места која воде породице одавно отишле из Кине, чији млађи потомци некад боље говоре немачки језик од матерњег. Проблем није мени, већ групе кинеских туриста који залазе на таква места и бучно спајају столове.

Не само у Аустрији, у читавој Европи је на делу неформални "racial profiling", одмеравање ризика на основу расних карактеристика. 

Пре неколико дана су аустријски медији с поносом јавили да је канцелар Курц други пут позван у посету код америчког председника Трампа, требало је да путује овог викенда, али је Бела кућа пре два дана повукла позив.

Од када се вратио на функцију пре два месеца, Курц се озбиљно посветио улози "дипломатског моста". Чак се не би рекло да је он сам себи смислио ту улогу, више су му је прилике бациле у крило.

Курц ових дана "премошћује" разлике између супротстављених страна, посредује између центра и деснице у Немачкој, ради на интеграцији Вишеградске групе у политику ЕУ, помаже антимигрантском сектору унутар ЕУ у конструктивнијем разговору са, условно речено, хуманистичким Бриселом, заговара проширење ЕУ земљама западног Балкана.

Такав је, као медијатор у трговачком и политичком рату између ЕУ и Сједињених Држава био позван и у Вашингтон, али се Трамп у последњи тренутак предомислио. Службено, Трампово присуство је неопходно приликом националне епидемиолошке борбе против коронавируса.

Неслужбено, сви знају да се Трамп боји заразе и због тога редукује социјалне контакте на минимум. 

Трамп је пословично познат као особа са паничним страхом од бактерија, вируса и других штетних живих и полуживих организама. У својој 2004. године објављеној књизи "Како постати богаташ", Доналд Трамп је сам за себе рекао да води "крсташки рат против руковања".

Пресе: "Да ли вирус корона поништава глобализацију?"

Поништава, тако изгледа за сада.

Економски коментатор главног аустријског дневника Пресе Јозеф Уршиц о томе пише: "Корона изазива само нешто другачији тип грипа, а њени ефекти на глобалну привреду, са изузетком корекције ионако пренадуване вредности акција на берзама, занемариви су? Мало сутра. Ко тако мисли, а то су још увек многи, понаша се као неко ко пада са небодера, и у проласку поред петог спрата каже себи 'супер, још се ништа није догодило!'. Ко тако реагује, тај не схвата дубину промена и најбоље да отпева 'You Ain't Seen Nothing Yet'. Епидемија је највише погодила Кину, а она је глобални фокус мултипног низа производних линија. Проблеми у снабдевању тек почињу."

Европски случајеви короне показују екстремну асиметрију према азијским земљама. Са додатком – овог тренутка. У Аустрији је тренутно оболело девет људи (податак од суботе пре подне), у кућном карантину се налази њих 38. У Немачкој су оболела 53, Данској и Финској по три, у Шведској 11, у Норвешкој шесторо људи. Најгоре је у Италији са 650 случајева, али одатле паралелно стижу и вести о оздрављењима, које наравно нико не слуша. 

У Кини је у 24 сата од петка до суботе пре подне регистровано новх 427 случајева, на постојећих 80.000 (податак ОРФ, АПА), у Јужној Кореји чак 813 нових.

Још од прошлог понедељка је у Аустрији најављиван и очекиван састанак Већа за националну безбедност као највише уставне институције за ванредне ситуације. Парламентарна опозиција је тражила његово сазивање као одговор на кризу око короне, па кад је добила потврду да ће бити одржан, критиковала га као ширење панике.

Углавно, састанак Већа за националну безбедност је одржан у петак увече у Бечу, и бавио се вирусом, али не "кинеским" – него "руским", компјутерским вирусом. 

Да ли "кинески вирус" лечи "руски вирус" и обрнуто? 

Позивајући се на разне изворе, од партијских, преко институционалних до државних, аустријски медији реконструишу шта се догодило на том плану, зашто је састанак Већа за националну безбедност био неопходан, и то под камуфлажом короне.

Најпре су Руси, односно хакери из такозване "Турла-групе" за сајбер-шпијунажу при руској војној служби ГРУ, још 2014. унели вирус у компјутере аустријског Минстарства спољних послова.

Из тако препарираних компјутера-спавача руски хакери су извукли податке од интереса, углавном оне који се тичу антируских санкција. У два маха, прво између Божића 2019. и Нове 2020, онда у првим јануарским данима ове године.

Међу најновије жртве сајбер напада се, поред раније Немачке и Чешке, сада Аустрије, рачунају још Швајцарска и Словачка. 

"Траг води у Москву", писао је 4. 1. Кронен цајтунг. Руски амбасадор у Бечу, Димитриј Љубински, демантује и такав тип извештавања назива "парадним примером дисеминације лажних вести".

У прилог тезе да су то били Руси говори чињеница да после санкција које им је ЕУ објавила, Руси нису посебно мотивисани да се понашају пријатељски према Европи, нити да екстремно пажљиво камуфлирају своје сајбер трагове.

Једноставност те тезе, међутим, компликује чињеница да је Аустрија по хитном поступку ангажовала приватну ИТ фирму из Сједињених Држава да утврди размере штете по компјутерске системе националне дипломатије. Приземним језиком, лисице су, без конкурса, ангажоване да чувају кокошињац, који су можда и сами раније походили. 

Једно од основних правила јавне речи после историјског искуства Холокауста гласи: Никад, никад немој спајати биолошке и политичке метафоре, јер не знаш коме дајеш идеју. Али у конкретном случају, "руски вирус" и "кинески вирус" почињу да се од самих западних политичких актера спомињу у једном даху, као метафора болести која слободном, отвореном, проточном друштву отима тло испод ногу.

За компјутерску бубу "руског вируса" медицина није задужена. За "кинески вирус" јесте.

Лепа Коронис, мама свих доктора

Како испрати горак укус који на неутралног посматрача оставља неконтролисано претапање биолошких и политичких метафора?

Тако што ће се посегнути за лепотом порока античке митологије.

Лепа нимфа Коронис на старогрчком, Коронида на латинском, била је ћерка тесалонијског краља Флегија. Ни Флегије није био обичан човек, отац му је био бог Арес/Марс, што значи да му је деда био Зевс/Јупитер.

Како је била не само лепа, већ по иконолошким мустрама маниризма и барока увек оскудно обучена, Коронис је привукла пажњу Аполона, једног од дванесторице богова с Олимпа.

Коронис је постала Аполонова љубавница, наводно не сасвим добровољно. Кад је остала трудна, Коронис је ипак одлучила да се не удаје за Аполона, већ за смртника. 

По обичају, грчка митологија има више објашњења зашто се нешто догодило. То да је Аполон спавао са унуком свог полубрата, није било пресудно.

Коронис је одбила Аполона зато што је мислила да јој неће бити веран, зато што је знала да је осветољубив и опасан, и зато што је најлепши олимпијски бог по правилу био несретан у љубави.

За освету, Аполон је позвао своју сестру близнакињу, богињу лова Артемис/Дијану да стрелом прободе Коронис.

Из умируће Коронис је Аполон царским резом извукао сина Асклепија, једног од античких хероја и првог доктора са божанским статусом.

Није било болести коју Асклепије није могао да излечи. А Коронис – она је постала звездана измаглица, корона, аура, као она отровна која се у погледу испод микроскопа шири око вируса SARS-CoV-2.

Коме после ове приче није лакнуло, тај је заборавио како је свет увек био сурово место, у свакој епохи.