Даркнет-центар у бившем бункеру Бундесвера

Када су припадници немачке специјалне полиције ГСГ успели да савладају електронске системе безбедности и да отворе блиндирана метална врата бункера на брду изнад градића Трабен-Трарбаха на западу Немачке, у унутрашњости их је чекало право изненађење: на једном надземном и четири подземна спрата некадашњег бункера немачке војске Бундесвера налазило се око 2.000 међусобно повезаних рачунара. Ради се о највећем серверском седишту Даркнета до сада откривеном у Немачкој.

Преко тих сервера криминалци из читавог света на скривеним интернет-страницама продавали су све што је забрањено: дрогу, оружје, фалсификовани новац или дечију порнографију. Ради се о пословима огромних размјера.

Војно обезбеђење

У акцији немачке полиције, у којој је учествовало око 650 полицајаца, ухапшено је седморо од 13 оптужених, а претреси станова извршени су и у околним земљама, Луксембургу и Холандији, али и у Пољској. Истрага која је сада успешно окончана започета је још пре пет година, а, како наводи полиција, велики изазов било је уопште ући у бункер, који је "обезбеђен у складу с највишим војним стандардима".

Ради се о терену површине 13.000 квадратних метара који је био окружен жицом и земљаним насипима, обезбеђен видео-камерама, а унутар жице су били пси чувари. Уз то, улазна врата бункера, који није из Хитлеровог времена, већ га је за своје потребе изградила немачка војска, била су осигурана дигиталном бравом.

Паралелни свет дилера дрогом

Преко сервера у "Сајбербункеру" обављани су послови донедавно друге највеће Даркнет-платформе за продају дроге, "Волт Стрит Маркет". Њу је немачка полиција провалила и блокирала почетком маја. Само путем ње обављено је више од 250.000 трансакција и остварен промет од 41 милион евра.

Осим тога, међу корисницима су били и илегални портали као што су "Канабис род", преко којег је 87 дилера из читавог света нудило дрогу, или сличне платформе попут "Фраудстерса", такође за препродају дрога, или платформи за диловање синтетичких дрога.

Са сервера сакривених у подземљу месташца Трабан-Трарбаха, смештеном у идиличном излетничком крају уз реку Мозел, био је 2016. покренут и напад хакера на 1,25 милиона рутера Дојче телекома.

Они су тада готово блокирали рад тог немачког и светског телекомуникационог гиганта и покушали да се домогну података и шифара његових корисника - што су на крају стручњаци за рачунарску безбедност ипак успели да спрече.

Тада се у Немачкој нагађало да иза напада стоје руски хакери, па је чак и канцеларка Ангела Меркел дала изјаву која упућује у том правцу. Сада је немачка полиција објавила да је напад вршен преко рачунара у бункеру.

Даркнет - анонимни интернет

За разлику од интернета, у којем је много тога централно организовано и на неки начин транспарентно, Даркнет функционише без централног система - ту је сваки рачунар истовремено и сервер, који међутим чува само мали део информација - и то још у кодираном облику. Уз то, је анониман је и пренос података између појединих рачунара у Даркнету, а пронађен је и начин да се тзв. мета-подаци учине неупотребљивима за посматраче са стране.

Док се на регуларном интернету, већ из података о томе ко је с ким и колико комуницирао, које су количине података размењиване и када, односно из идентификационих адреса појединих рачунара може сазнати много и о самом садржају, на Даркнету се подаци шаљу увек на три рачунара у мрежи која су случајно изабрана. То значи да сваки податак на тај начин добија три пута нову адресу пошиљаоца - па је на крају немогуће утврдити одакле је изворна информација у ствари потекла.

Шта је кажњиво?

Један од проблема немачких истражних органа био је и правни аспект читаве акције, односно питање: Шта је уопште у делатности тог серверског центра незаконито? Само по себи, оснивање и погон серверског центра није противзаконито, чак и када се преко тих сервера обављају илегалне радње, објашњава Јирген Брауер из Главног државног тужилаштва у Кобленцу.

На крају крајева, власници сервера само су власници рачунара, а ко шта с њима ради - то не мора да буде њихова брига. Због тога је за покретање поступка неопходно било доказати да власници сервера знају чиме се њихове муштерије баве и да то чак и подстичу.

За сада није познато колико дуго ће трајати истрага. У бункеру су, уз рачунаре, пронађени и бројни носачи података, мобилни телефони и, како наводи полиција "већа количина готовине".

Како купити војни бункер у Немачкој?

Главни актер ове крими-приче је Холанђанин, за сада познат само под именом Херман-Јохан. Он је, како пише немачки недељник "Шпигел", 2012. дошао у Трабен-Трарбах и на једној седници градског већа која је била затворена за јавност представио своју понуду за куповину војног бункера на брежуљку изнад града.

Ту се не ради о неком бункеру из Хитлерових времена, већ о здању које је у време Хладног рата изграђено за потребе Службе за геоинформације, неке врсте метеоролошке службе немачке војске Бундесвер.

Године 2007. Министарство одбране је одлучило да ту службу премести на друго место, а да бункер што пре продати, с обзиром на то да је и само његово одржавање скупо. Вентилациони систем мора стално да буде у погону, исто као и пумпе које гарантују да четири подземна нивоа неће бити преплављена подземним водама. Осим тога, у здању се налази и велико постројење за климу, цистерне с нафтом за покретање резервних агрегата, као и велике батерије за струју.

Бункер је понуђен на јавну продају, а Министарство обране одлучило се за опцију тзв. "топле продаје" - предност су имали понуђачи који су били спремни да преузму и комплетну информатичко-рачунарску инфраструктуру. Фактички је само требало укључити рачунаре и читав погон је био спреман за акцију.

Најбољу понуду је имао Херман-Јохан, који је обећао да ће у бункер сместити рачунарски центар и да ће отворити 50 до 100 нових радних места. Наводно је комплетан бункерски комплекс купио 2013. године за 350.000 евра. Од радних места на крају није било ништа, а којим се пословима његов рачунарски центар бави - то нико није знао. Знало се само да је бункеру фактички немогуће прићи.

Тај Холанђанин је већ једном раније у својој домовини имао сличан серверски центар у једном бившем бункеру НАТО, али је тамо 2002. избио пожар. Ватрогасци су приликом интервенције у просторијама открили не само рачунаре, већ и лабораторију за справљање дроге. Херман-Јохан тада се правдао да је он тај простор неком изнајмио и да није знао шта се у њему догађа.

Касније је ипак продао читав тај комплекс. Овога пута ситуација би за њега могла да буде компликованија - Херман-Јохан тренутно се налази у немачком затвору.