Преминуо Марк Фелт - "дубоко грло" афере Вотергејт

Некадашњи други човек Федералног истражног бироа,  Марк Фелт, одавао је новинарима Вашингтон поста" Бобу Вудворду и Карлу Бернстину информације и пружао смернице о детаљима операције прислушкивања, саботирања, шпијунирања и застрашивања демократа вођене из кабинета тадашњег председника, републиканца Ричарда Никсона.

У књизи "Сви председникови људи" два репортера наводе да је "дубоко грло" играо кључну улогу у пружању информација о настојањима Никсонове администрације да сакрије умешаност у провалу у седиште Демократске странке 1972. године у вашингтонском комплексу Вотергејт.

Афера Вотергејт или како је "Вашингтон пост" срушио председника

Афера Вотергејт је термин који означава серију политичких скандала током председничког мандата Никсона. Ова дешавања довешће до оставке америчког председника 9. августа 1974. године.

Јуна 1972. године, у седиште Демократске партије у хотелу Вотергејт у Вашингтону, упали су провалници који су у просторијама странке инсталирали прислушне уређаје. Они су сарађивали са комитетом за реизбор тадашњег председника Никсона као и са запосленима на највишим позицијама у Белој кући.

Џон Дин, бивши главни правни саветник Никсонове администрације, који је отпуштен са места саветника у Белој кући, изјавио је исте године пред сенатским комитетом да је упозоравао председника да је завера да се прикрије упад у канцеларије, озбиљан криминални чин који је он назвао "рак на председничком положају". Дин је, такође, пред комитетом Конгреса признао да је учествовао у прикривању криминалних активности.

Џон Дин је у сведочењу изјавио да му се чини да председник Никсон није разумео могуће последице свега што се догађало.

Сваким новим открићем о делатностима председника Никсона и његових сарадника у ономе што је касније постало "афера Вотергејт", репутација председника Никсона је све више нарушавана.

Представнички дом покренуо је процес Никсоновог опозива под оптужбом да је злоупотребио власт. Аудио снимци из Беле куће су октрили да је председник лагао када је демантовао да је уопште знао да је Бела кућа прикривала скандал о Вотергејту .

9. августа 1974. године, Никсон је, увидевши да му прети опозив, поднео оставку која је ступила на снагу следећег дана.

Одговорност Никсонове администрације

Истрагу је у почетку вршио ФБИ да би касније прешла у надлежност Вотергејт комитета који је образовао Сенат САД.

Истрагом се испоставило да је ова провала била само једна у низу нелегалних активности а које се обухватале застрашивање, политичку шпијунажу и саботирање.

За ово је био одговоран Никсонов штаб и људи лојални њему.

Међу нелегалним радњама било је и коришћење новца сумњивог порекла који је долазио из Мексика а који је између осталог коришћен и за ућуткивање седморице учесника у провали из 17. јуна.

Идентитет "дубоког грла", једног од најславнијих неидентификованих извора у историји новинарства, био је једна од најбоље чуваних информација и остао је тајна више од 30 година.

Истовремено, откриће афере представља највећи успех исраживачког новинарства.