Берлин: С неба на земљу и натраг

Ако све прође како треба, Немачка ће бити без ефикасне државне егзекутиве само шест месеци. У консеквенци, ако од сада до краја марта све прође како треба, Немачка ће пола године провести у психолошкој замци губитника.

Какав то утицај има на ЕУ, као и на Европу у целини, најбоље је објаснити преко једне ванполитичке ситуације. Разлог – ако се политички феномени анализирају превасходно преко политичких параметара, онда се у крајњем резултату добија само прљави партијски веш, а забавни потенцијал прљавог веша, са тим ће се сложити свака аналитична домаћица, има врло ниску вредност.

У историји уметности се неки објекти процењују на основу величине. Они су пре свега монументални, па онда све друго. Сви други критеријуми стилске анализе, као текстура, обрада површина, доживљај дубине, боја, живост нарације, клизе у други план, а мотор анализе постаје чињеница да су они монументално велики.

То се на пример односи на 12-метарску седећу скулптуру Константина Великог из Максенцијеве базилике у Риму, или још старијег и вишег, такође седећег Фидијиног Зевса из античке Олимпије, на Кеопсову пирамиду, или на камене идоле латиноамеричких преколумбовских култура.

Није случајно да се идеја за верну копију мермерне Константинове главе родила управо у Немачкој, где је и технички изведена за Константинову изложбу у Триру 2007. Све у свему, 25 тона беле караре за трометарску главу првог европског владара који је нову религију увео у политику, Константин Велики, први европски демохришћанин!

У тој аналогији треба видети Немачку. А да је она монументална, па онда све остало, говори о томе колико је Европа у целини мала, једва толико да уз огромни заједнички напор издржи велику Немачку у седећем положају. 

Све друге немачке карактеристике трчкарају иза монументалности, из ње се рађа и специфично немачки тип силе инерције – кад се покрене, да се не заустави до крајње провокације; кад се заустави, да се више не покрене осим ако мора.

Ово последње је управо направила канцеларка Меркел у свом трећем канцеларском мандату – зауставила је земљу полако, у низу морално аргументованих корака и пробудила доживљај "празног престола", да се послужимо још једном категоријом античке политике и уметности. 

Сад стоји Немачка и чека Ускрс, а како је Немачка велика и монументална, с њом стоји и ЕУ и чека, а кад она, са њом чека и читава Европа.

А кад тако сви нешто чекају, Загреб добија одрешене руке да опструира српски пут у Европу и објављује рат јединици рибарских коћа словеначке морнарице, а Приштина да ратни плен пренесе директно у квазидемократију.

Шпигел: "Европа чека на Немачку"

ЕУ се помирила с тим да чека крај Трамповог првог мандата, али је чекање на четврти мандат Ангеле Меркел убија. У првом случају реагује резигнирано, у другом једва сакрива панику.

Пре два дана је дневник Билд описао епизоду коју су онда пренели сви медији немачког говорног подручја, управо тако како доле стоји, у форми што осцилира између високе вероватноће и вица.

Трећег јануара, само што је утихнула новогодишња пиротехника, сретну се Ангела Меркел (ЦДУ), Хорст Зехофер (ЦСУ) и Мартин Шулц (СПД). "Ако ово сада не успе, моја политичка каријера је готова", каже Шулц. "Не само твоја", допуњује га Зехофер забринуто. Ангела Меркел не каже ништа.

"Европа мора да чека до Ускрса", насловљује аустријски Пресе извештај из Берлина о томе да су "победници из септембарских избора" (три странке заједно 53 одсто гласова) постигли начелан договор о коалицији.

Чињенице су једно, општи утисак о њима нешто сасвим друго. Анализа споменутог аустријског листа, као и низ оних које објављују немачки медији, постављају ситуацију као да то "победници из септембарских избора" иду у формирање "губитничке коалиције".

У коментару под сугестивним насловом "Последњи галоп", Франкфуртер алгемајне цајтунг пише: "Још једном велика коалиција, и то мала! Ера Ангеле Меркел се ближи крају. То је још једина нада врхушке СПД-а, која се бори са масивним отпором у партијском чланству. Овај договор је за социјалдемократе штетан."

Ако се политичка збивања описују превасходно кроз политичке категорије, добије се, као што је већ речено, само прљави партијски веш. Управо тако франкфуртски лист објашњава логику Шулцовог тима да пристане на коалицију.

Егзекутивни партијски врх СПД-а има 40 чланова, од тога велика већина, њих 34, подржава коалиционе преговоре, док се преосталих шест вехементно супротставља и солидаризује са противницима коалиције на нивоу покрајина, базног чланства и колективне организације младих социјалиста (Јусос).

Шулц може прогурати ствар на конгресу, вероватно и на унутарпартијском референдуму, али шта онда?

То што су ЦДУ/ЦСУ на преговорима прошле недеље прогурали све своје, а СПД ништа, може се, међутим, још преокренути у добитак за социјалдемократе, сматра Франкфуртер алгемајне цајтунг. "СПД је у миграционој политици ове две и по године спроводио тако авантуристичку линију да сад мора бити захвалан конзервативцима да су их зауставили. Идеолошки условљено слепило 'културе добродошлице', у каснијем поступку преименоване у 'спајање породица', тако им је осуло чланство и отерало га у наручје АфД-а, да су сад као жртвовали нешто у име већег добра, а у ствари играју од среће што су им ЦДУ/ЦСУ скинули ту одговорност с врата. Али да би СПД заиста и профитирао од такве тешке жртве, потребно је да Ангела Меркел оде и спасе им образ у тоталу."

Франкфуртер алгемајне цајтунг: "Кад Меркелова оде, почиње нова игра"

Конкуренти за европски примат који мисле да су и они пре свега монументални, а онда све остало, као на пример Французи, не чекају на Ускрс, већ преузимају иницијативу по властитој визији, актуелно око Европског механизма стабилности (ЕСМ, постоји од 2012.)

Још Шулцов тим од 36 мотивисаних није ни кренуо на партијски конгрес по дозволу, а ЕУ је већ у ситуацији да треба брзу реакцију чланица. Реч је о трансформацији ЕСМ-а, међувладине организације лоциране у Луксембургу, која оперише као "evro-firewal", финансијски пас чувар Еврозоне.

Јункерова намера је да ту институцију претвори у Европски монетарни фонд (ЕМФ), пандан Међународном монетарном фонду (ММФ). Ко год доказано није крив за властите економске тешкоће, а добро је познато да није нико, моћи ће да рачуна на спасилачке акције ЕМФ-а.

Зато се свима жури, јер у пролеће идуће године долазе избори за Европски парламент, а припреме за њих почињу већ ове јесени. И теоретски и практично, "Брисел" као синоним за Европску комисију могао би се наћи у ситуацији да ове године више чека него што се нечим стварно бави и успут отаљава најнеопходније као отправник послова у амбасади без грејања.

"Свет нас не чека", поручила је канцеларка Ангела Меркел у телевизијској посланици, и већ у новогодишњој ноћи слагала Немце, последњи пут у прошлој, први пут у овој години. 

Свет, ако се под светом подразумева мала Европа, чека Немачку. Тај свет нема куд, јер куда год да крене, сачекаће га строги поглед немачке монументалности.

АфД плови у светлу будућност

У интервјуу за швајцарски Ноје цирхер цајтунг, немачки историчар Хајнрих-Аугуст Винклер (1938), и сам члан СПД-а, врло хладно описује будући неповољни тренд (формирање владе), од кога се очекује да оконча садашњи неповољни тренд (непостојање владе).

Винклер: "Ако још једном дође до велике коалиције, процес губљења гласова ЦДУ/ЦСУ и СПД-а у бирачком телу само ће се продубити. Вероватно за четири године нећемо у Бундестагу располагати ни са толико подршке да формирамо заједничку владу. А онда би демократија у Немачкој заиста била у опасности."

Хајнрих-Аугуст Винклер је познат као аутор бројних дела, између осталог четворотомне "Историје Запада" (2005–2015), двотомног "Дугог пута на Запад" (2000) или најновије књиге "Да ли се Запад ломи? О кризи у Европи и Америци" (2017).

Немачка игра главну улогу у свима, увек је тема њен "дуги пут на Запад", развучен процес у коме се нација опраштала од митологије изузетности и монументалности, те вежбала у рационалној политици малих ствари.

Сад историчар с таквим идеолошким педигреом поручује странкама СПД и ЦСУ да, ако још једном формирају велику коалицију, "биће то као да су дали стипендију АфД-у за дошколовање и усавршавање".

Тридесет и трећа срећа

У посебном коментару, франкфуртски лист већ обавезује нову коалицију шта ће јој бити један од главних задатака на домаћој сцени: да спречи и подреже крила новом антисемитизму у порасту.

Његову основицу шире нови муслимански усељеници и избеглице, али би истовремено било нетачно рећи да су га они унели међу Немце. Франкфуртер алгемајне цајтунг: "Влади ће бити потребан специјални повереник за заустављање антисемитизма, онако као што то тражи Томас де Мезијер, или Зелени."

Немачка влада има 32 специјална повереника за разне области, од односа са Пољском или Русијом, до, рецимо, повереника чији је посао да надгледа паковање намештаја, аутомата за кафу и спајалица за пресељење из Бона у Берлин.

Зашто не и једног за контрирање нарастајућем антисемитизму, пита се овај лист, и то тридесет и трећег, у симболички коректном Исусовом броју?