Нове санкције САД против Русије – ударац за европску економију

Европа мора обезбедити прилив велике количине гаса, пошто се чини да ће Русија истрајати на одлуци да од краја 2019. године обустави достављање гаса Европи преко Украјине, док сви алтернативни пројекти гасовода из Азербејџана, Израела, с Кипра, из Ирака нису кренули у опипљивију изградњу.

Британски лист Фајненшел тајмс је оценио да потез америчког Сената "види као незакониту претњу снабдевању Европе енергијом", а шпански дневник Паис је навео да је то "буквално разбеснело Европску унију".

Лист италијанских пословних кругова Ил соле 24 оре сматра да санкције усаглашене у Сенату Конгреса САД значе "да се удари по Русима у име Украјине, а у ствари да се уздрмају Европљани, тачније Немци... па је то вишенаменско дипломатско-економско оруђе".

Американци и њихови савезници унутар ЕУ хоће да санкцијама спрече "још већу зависност Европе од руског гаса", Сенат САД каже да ће то "угрозити и реформе у Украјини", а европске дипломате у Бриселу мисле да центри моћи у Вашингтону тиме само настављају настојање да спрече јачање Немачке и нарочито њеног потенцијално стратешког економског партнерства с Русијом.

Али, ако све говори да Москва неће одустати од завртања славине за достављање гаса Европи преко Украјине, гасовод "Турски ток", договорен између Москве и Анкаре, би - кажу приватно званичници у Европској комисији - могао бити одушaк за европске енергетске потребе јер би преко Грчке, Бугарске, а делом и Србије, знатне количине руског гаса могле стићи до Јужне и Средње Европе.

Велико незадовољство су најављене америчке санкције изазвале у многим политичким центрима и пословним круговима ЕУ, иако ћути Европска комисија која је дала зелено светло за руско-немачки гасовод "Северни ток 2".

Немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Емануел Макрон су одлучно осудили потез америчког Сената, а портпарол немачке канцеларке Штефан Зајберт је упозорио да то "једноставно не сме да се догоди".

Шеф немачке дипломатије Зигмар Габријел и аустријски канцелар Кристијан Керн су предочили да "санкције као политичко оруђе не смеју бити повезане с економским интересима" и, мада то нису изричито рекли, јасно су циљали на то да Сенат САД санкцијама такође утире тржишни простор за пробно већ започете испоруке америчког гаса из уљних шкриљаца, нарочито у Пољску и балтичке земље.

Већ нарушено стратешко "братство и јединство" Европске уније и Америке доживело је нов тежак ударац, јер одлука Сената САД о новим санкцијама Русији суштински битно удара по чисто економским интересима европских компанија које би хтеле да наставе посао изградње великог и Европи потребног новог гасовода "Северни ток 2".

Амерички потез је такође долио уље на ватру неслоге и сукоба унутар чланица ЕУ, јер посебно балтичке земље, као и Пољска, Шведска и Словачка, сматрају да би "Северни ток 2" не само наставио велику зависност многих источних и земаља Средње Европе од руског гаса, већ у изградњи "Северног тока 2" виде и геополитичке интересе Русије - да једног дана повећа утицај на судбину Европе.

Те земље, а то мисле и неки комесари у Европској комисији, сматрају да би "Северни ток 2" запечатио судбину Украјине, која би престанком испорука руског гаса преко своје територије годишње губила зараду од по близу две милијарде евра, што махом користи за отплату кредита западним банкама.

Овога пута кривац за кварење односа ЕУ-САД није председник Доналд Трамп, који би чак могао и да заустави нове санкције против Русије и, посредно, против европских компанија, већ је то Конгрес, што водећи политичари ЕУ виде као недопустив и, штавише, као потез опасан по ионако уздрмане односе Европе и Америке.