Кијев, екстремисти опседају парламент

23.50 - Већина демонстраната испред Врховне раде се разишла. Око стотину њих је, ипак, остало "да чува стражу", преноси Раша тудеј.

22.10 - Украјински посланици рекли да ће сутра гласати о оставци министра унутрашњих послова Арсенија Авакова, јавља Раша тудеј.

21.00 - Санкције ће помоћи руској економији, каже председница Горњег дома руског парламента објашњавајући да ће то помоћи да Москва спроведе реформе, преноси Итартас. 

20.45 - Стотине припадника ултрадесничарског покрета "Десни сектор" испред Врховне раде у Кијеву протестује због убиства свог лидера Олександра Музичког, јавља Раша тудеј.

17.50 - Председaвајући немачког Бундестага оценио да, као ни Виктор Јанукович, ни Јулија Тимошенко није одговарајућа особа за председника Украјине, преноси ЕУ обзервер.

17.40 - Генерална скупштина УН усвојила резолуцију којом се подржава територијални интегритет Украјине, јавља Раша тудеј. 

15.35 - Председник Парламентарне скупштине ОЕБС-а Ранко Кривокапић каже да ће на основу југословенског искуства покушати да појача дијалог између Москве и Кијева, преноси Танјуг.

15.15 - Руска делегација у Парламентарној скупштини Савета Европе могла би да изгуби право гласа због руског припајања Крима, сазнаје АФП у председништву те установе у Стразбуру.

14.25 - Лидер антиевропске партије у Великој Британији Најџел Фериџ рекао да ЕУ има "крв на својим рукама" пошто је испровоцирала Путина да предузме акцију у Украјини, преноси АФП.

 13.45 - Јулија Тимошенко је рекла да ће се поново кандидовати за председника Украјине на изборима 25. маја, преноси Ројтерс.

13.05 - Данска је понудила да пошаље шест борбених авиона Ф-16 у Естонију, Летонију и Литванију, у складу са обећањем чланица НАТО-а да ће појачати ваздушне патроле над балтичким државама, као одговор на руску војну интервенцију у Украјини, преноси АП.

12.20 - Путин упозорава да то што Запад спречава Русима да користе системе плаћања у САД и Европи представља само губљење новца и тржишта, преноси Ројтерс.

11.25 - Неизвесна Путинова посета Француској планирана за крај априла, рекао шеф француске дипломатије Лоран Фабијус, а преноси АФП.

Наоружани активисти ултрадесничарске партије "Десни сектор" покушали у четвртак да упадну у зграду Врховне раде. Касно увече су се разишли, али је њих стотинак остало "да чува стражу", преноси Раша тудеј.

Док су активисти покушавали да кроз сломљена стакла на вратима уђу у зграду украјинског парламента, посланици су безбедно напустили здање подземним пролазом.

Десничари траже оставку министра полиције Арсена Авакова, којег је именовала скупштина, подсећа Итартас. Лидер "Десног сектора" Олександар Музичко убијен је пре два дана и тада је тај покрет најавио освету.

Активисти Десног сектора су, како се тврди, били учесници смртоносних окршаја са полицијом за време антивладиних протеста који су на крају довели до државног удара у земљи, наводи Итартас, преноси Танјуг.

Раније данас ММФ је објавио да ће одобрити Украјини помоћ између 14 и 18 милијарди долара у оквиру двогодишњег стендбај аранжмана, преноси АФП.

Помоћ ће бити одобрена када Украјина усвоји мере које је ММФ тражио, навео је шеф мисије ММФ-а Николај Георгијев на конференцији за штампу у Кијеву. Помоћ треба да помогне земљи у тренутку када пролази кроз велику кризу у односима с Москвом после припајања Крима Русији.

Георгијев је рекао да ће укупна помоћ међународне заједнице Украјини износити 27 милијарди долара у периоду од две године, у оквиру чега ће помоћ ММФ-а износити између 14 и 18 милијарди долара, што ће бити одређено када украјинске власти прецизирају своје потребе.

У саопштењу ММФ-а наводи се да је Фонд постигао споразум с властима Украјине о програму економских реформи који може бити подржан двогодишњим стендбај аранжманом.

ММФ је навео да постигнути споразум још треба да одобре Управа и Извршни одбор Фонда, што се очекује у априлу, пошто украјинске власти усвоје "јак и свеобухватан пакет мера чији је циљ да се стабилизује привреда и створе услови за одржив раст".

Како је истакнуто, циљ програма економских реформи је да се поврати макроекономска стабилност и земља врати на пут солидне владавине и одрживог економског раста, а да се истовремено заштите осетљиви делови становништва. Реформе ће бити спроведене у областима монетарне политике и девизног курса, у финансијском сектору, фискалној политици, енергетском сектору, владавини права, транспарентности и пословној клими.

Представник ММФ-а навео је да је међу траженим реформама и реформа цене гаса и релаксација девизног курса. Он је такође истакао да је потребно повећати помоћ најсиромашнијима и усмерити реформе на борбу против корупције, да би се поставиле основе за трајни раст.

Што се тиче енергије, Георгијев је рекао да више није могуће финансирати нове губитке, алудирајући на велике субвенције за цену гаса коју је Украјина традиционално давала. Када су у питању пензије и плате запослених у државној управи, влада је одлучила да одустане од предвиђених повећања.

Цена руског гаса двоструко скупља од маја 

Домаћинства у Украјини могу да очекују да им се цена гаса удвостручи у мају, најавили су украјински званичници.

Како је украјински премијер Арсениј Јацењук рекао у парламенту, од 1. априла цена руског гаса за Украјину биће 480 долара за хиљаду кубних метара.

"Ми рачунамо на проблеме 'Нафтогаса' Украјине с обрачуном тих цена", рекао је премијер.

Према његовим речима, текући дефицит украјинског нафтног предузећа у 2014. године износи 33,4 милијарде гривни (3,3 милијарде долара).

Како је раније јавила агенција Итартас, "Гаспром" ће од априла укинути попуст на гас од 100 долара за Украјину, који је важио од 1. јануара, током првог овогодишњег тромесечја.

Цена од 480 долара очигледно подразумева и укидање попуста на основу Харковског споразума, од такође 100 долара за хиљаду кубика.

Премијер Украјине је упозорио на то да ће због повећања цена гаса и струје, број сиромашних породица у земљи порасти више од два и по пута.

Јацењук је подсетио да тренутно у Украјини има 1,4 милиона домаћинстава (око пет милиона грађана) која не могу да плате комуналне услуге. Ново повећање цене гаса додатно ће оптеретити кућне буџете и повећати број сиромашних домаћинстава на око четири милиона породица, за које ће влада, како је најавила, увести социјални програм.

Амерички конгрес спреман да помогне Украјини

Сенат САД и Представнички дом Конгреса одобрили су помоћ Украјини и увели санкције руским званичницима због руског припајања Крима.

Одобрен је зајам од милијарду долара Украјини, а такође су санкционисани и неки руски званичници, јавио је АФП.

Сада преостаје да се ове мере проследе председнику Бараку Обами да их потпише како би ступиле на снагу.

Одлука Сената и Представничког дома је знак солидарности са Обамом који је већ раније најавио санкције према руском председнику Владимиру Путину и другим званичницима, наводи АП.

Нацрт подразумева и додатна средства за Глас Америке и друге медијске куће да би се супротставили, како наводи, пропаганди из руских извора, као и средства за јачање украјинске полиције и правосуђа. Такође се позива Обама да прошири списак руских званичника и других обухваћених санкцијама због кршења људских права.

Резолуција Генералне скупштине 

Генерална скупштина Уједињених нација (УН) усвојила је необавезујућу резолуцију којом се проглашава неважећим референдум о отцепљењу Крима од Украјине и касније припајање црноморског полуострва Русији.

Резолуција је усвојена са 100 гласова за, 11 против и 58 уздржаних, а Србија је међу чланицама УН које нису гласале.

Украјина је поднела нацрт резолуције којом се понавља да референдум на Криму 16. марта није валидан, а чланице позивају да не признају никакву промену статуса црноморског полуострва и да се уздрже се од било каквих покушаја модификовања украјинских граница претњом, употребом силе или другим нелегалним средствима и позива на дијалог за решавање кризе.

"То шаље поруку да међународна заједница неће дозволити да оно што се десило на Криму буде преседан за даље изазове правилима из оквира" (Повеље УН) рекао је вршилац дужности украјинског министра иностраних послова Андриј Дешчициа.

Текст усвојене резолуције веома је сличан америчком нацрту резолуције од 19. марта који је поднет Савету безбедности а на који је на Русија ставила вето.