Логори смрти на Синају

Свет је прошле године био запрепашћен када су медији пренели вест да трговци људским органима отимају избеглице које прелазе Синајску пустињу, а потом им немилосрдни хирурзи одстрањују органе док су још живи.

Сада је екипа Си-Ен-Ена открила да у овом региону, у ком нема закона ни власти, трговци људским органима отимају и муче људе, па чак и бебе, како би од њихових породица изнудили новац.

Како су сазнали новинари америчке телевизије, очајне избеглице из Судана, Етиопије и Еритреје покушавају да илегално пређу границу са Израелом и најчешће то покушавају у договору са криумчарима, који их, уместо да их пребаце преко границе, продају Бедуинима. Након тога их воде у кампове где их муче.

Уколико њихови рођаци не плате откуп, затворенике муче. Жене силују, док мушкарце туку, неретко и преко телефона док родбина слуша.

Синајско полуострво је под контролом пустињских кланова, а полиција врло ретко улази на њихову територију.

Док су боравили тамо, америчким новинарима показана је фотографија Сесил, бебе рођене у бедуинском кампу. Када су најзад њих две ослобођене, мајка је рекла да је отац детета један Бедуин који је бесомучно силовао. Да ствар буде гора мучио је и дете наносећи му тешке опекотине.

Мајка и мала Сесил су сада на сигурном. Откад је прошле године на видело изашла брутална трговина органима бедуински шеици су формирали савез како би најзад искоренили криминалне активности у региону.

У документарцу се појављује Мухамед Абу Билал, шеик Савакра племена,који је организовао сигурну кућу за избеглице које су успеле да побегну из логора и од сопствених средстава финансира бригу и њима и њихов опоравак.

У сигурној кући мушкарци се постројавају да покажу на својим леђима ожиљке од ужарене пластике коју су сипали по њима.

"Сви који се налазе у сигурној кући имају неке знаке мучења или силовања. Овде стижу изглађени и у очајном стању. То су све методи да се од њих изнуди новац. Покушавамо да им помогнемо и нађемо докторе", каже Абу Билал.

Како би обесхрабрили трговину људи шеик Мухамед и његови савезници у својим продавницама не услужују људе који раде за киднапере нити им дозвољавају да се ожене њиховим ћеркама.

Насиље се користи само као последње решење у борби против трафиканата, а како би се ефикасније борили против трговине људи оформљен је и савет племена.

Борба против продаје органа даје резултате

Напори бедуинских вођа већ су помогли да се у великој мери смањи ужасна пракса вађења органа од беспомоћних људи. Хирурзи из Каира путују у кампове у срцу простране пустиње како би вадили бубреге, јетре и рожњаче.

Потом органе у мобилним фрижидерима пребацују назад у Египат где их пресађују пацијентима који чекају на трансплатације. Верује се да је на хиљаде избеглица умрло од тих операција, а на њиховим телима се виде јасни ожиљци од операција.

Али сада се избеглице суочавају са новом претњом бруталног пребијањам силовања и убистава.

Репортер Си-Ен-Ена Фредерик Плајтген објаснио је да бедуинске мере дају резултате, па су сада у пустињи остали само они најокрутнији који не презају ни од чега.

Екипа америчке телевизије открила је да су трговци људима раније тражили 20.000 долара да пусте заробљенике. Али сада су откупнине порасле, па траже између 35.000 и 60.000 долара - суме које су потпуно нереалне за родбину отетих, пошто је за већину избеглица разлог због ког су отишли од куће управо сиромаштво.

Али за многе избеглице бег из логора није крај агонији, пошто су свесни да морају да врате својим породицама паре које су дате отмичарима. Многе жене које су силоване морају да се изборе са страшним последицама.

Једна жена која се сада налази у Тел Авиву присећа се претпрљених мука. "Они су окрутни људи и криминалци који немају осећања као остали људи", каже Тегисти Текла.

"Викала сам да сам девица, али се уопште нису обазирали", присећа се Текла.

У логору је и затруднела, али је успела да абортира чим је прешла границу са Израелом.

Си-Ен-Енова екипа, која је прошле године снимила документарац о вађењу и продаји органа на Синају, била је веома скептична шта ће наћи када се пре пар месеци поново вратила на ово полуострво.

Овај пут су путовали са два бедуина, шеицима Мухамедом Абу Билалом и Ибрахимом ел Мунајом коју су им гарантовали безбедност.

Оцењујући да ли је Синај и даље опасно место за избеглице, упркос напорима локалних племена, репортер Плајтген је рекао да мислим да је опасно исто колико и раније.