Фокланди, 30 година после

Тридесет година после аргентинско-британског рата око Фокландских острва, ратни ожиљци и даље постоје. Аргентина је 1982. године упала са својим трупама на Фокланде, који се налазе 400 километара од аргентинске обале и 12.700 километара од Велике Британије, али је територија била под британским суверенитетом.

Током 74 дана, колико је сукоб трајао, погинуло је 907 људи. Међу њима је 649 Аргентинаца и 255 британских војника.

Острвљани, њих нешто више од 3.000, колико их данас живи на Фокландима и који су већином британског порекла, и данас имају живо сећање на те догађаје, а последице су видљиве.

Прелепа пешчана плажа одмах поред градића Станлија неупотребљива је за људе, јер су Аргентинци ту својевремено поставили минско поље. Безбедни су једино пингвини, који ту долазе у великом броју, јер су превише лаки да би активирали мине.

Житељи Фокланда кажу да их брину свакодневни прелети аргентинских авиона и проласци бродова, јер страхују од могућих нових невоља. Аргентина већ деценијама води економску и дипломатску кампању за добијање Фокланда под свој суверенитет, пише агенција АП.

"Иако је 30 година прилично дуго, ипак, као да је јуче било. Чим почну претње, све се одмах враћа. То људе чини нервознима. Не верујемо да ће употребити војну силу, али и оно што раде нам не помаже", каже становник Фокланда Тони Смит и додаје да су готово сви Аргентинци које је упознао били потпуно коректни према њему.

С друге стране, Аргентинци себе, такође, виде као жртве. Већина је своју љутњу усмерила на британску историјску улогу главне колонијалне силе, иако Фокландска острва више нису британска колонија.

За рат из 1982. Аргентинци такође криве и војну хунту, која је тада владала Аргентином. Без обзира на све, војна интервенција је, међутим, имала велику подршку у Аргентини у то време, додаје АП.

Анкете и данас показују да већина Аргентинаца сматра да су Фокланди њихови. Они зато поздрављају кампању своје председнице Кристине Фернандес усмерену на добијање суверенитета над Фокландима.

Ефекти рата још увек се осећају

Обичне војнике су аргентински официри малтретирали у то време, терајући неке од њих буквално да гладују или да се смрзавају у одећи која је била намењена суптропској клими, а не клими која влада на Фокландима.

Ратни ветеран, Аргентинац Густаво Пирих, каже да су официри у његовој чети војницима давали само воду, док су они сами јели месо и кромпир. Он је својевремено о томе сведочио пред аргентинским судом.

Он и данас има проблема са промрзлина на ногама које је задобио због хладног времена и неадекватне обуће. Пирих, такође, пати од посттрауматског стреса и има повремене нападе панике.

"Били смо врло млади, потпуно невини. Нико није мислио да ћемо ићи у рат. Нисмо ни знали шта је рат", каже његов колега Позо који је један од ретких који је преживео потапање брода "Генерал Белграно", док његова 323 друга нису.

То је први пут у историји да је један брод потопила нуклеарна подморница. Британски "Освајач" потопио је аргентински брод са два торпеда, а потапање се десило на око 400 километара од спорних острва.

Тек 10 година после рата аргентински ветерани добили су право на војне пензије. Прва клиника за менталне болести која се бави само психичким проблемима аргентинских ратних ветерана отворена је тек пре месец дана и већ има 439 пацијената.

Једино истраживање менталног стања ратних ветерана у Аргентини спроведено је 1995. године и тада је утврђено да више од 80 одсто њих и даље пати од узнемирености и раздражљивости, док 58 одсто њих има честе депресије.

Готово на половини надгробних плоча погинулих аргентинских војника данас и даље стоји натпис "Познати само Богу", јер нису идентификовани њихови посмртни остаци зато што нису имали плочице са именима.

Неки од становника Фокланда присећају се са симпатијама аргентинских војника из времена окупације. Члан локалне скупштине Џен Чик каже да су они заиста дошли мислећи да су добродошли и да ослобађају становништво од колонијалних власти.

"Људи са Малвинаса (аргентинско име за Фокланде), ослобођени сте од нелегалних колонијалних власти. Народ и оружане снаге Аргентине вас прихватају и поздрављају као своју браћу. Придружите нам се у ковању боље будућности за острво", била је порука с којом су дошли на Фокланде, каже Чик.

Уместо добродошлице, тадашња британска премијерка Маргарет Тачер мобилисала је војску и послала је на скоро 13.000 километара удаљено острво.