Кушнер је морао да зна!

Капетан Стју Келок, некадашњи шеф Одељења УНМИК полиције за тешки криминал, тврди да је тадашњи први човек мисије Уједињених нација Бернар Кушнер "морао да зна" детаље о организованом криминалу на Косову, али да је Хашим Тачи био међу "недодирљивима" јер је, још онда, одабран за лидера косовских Албанаца.

"Не могу да потврдим да је Кушнер знао за трговину органима, али апсолутно нема никакве шансе да није имао информације о организованом криминалу на Косову. Комесар полиције редовно га је извештавао, а и сам је постајао права напаст када се појављивао на местима злочина како би придобио медије", рекао је Келок Интернет порталу Радио-телевизије Србије.

Келок, који је био шеф Одељења УНМИК полиције за тешки криминал, 2000. и 2001. године, објашњава да је на Косово, после доласка службеника Уједињених нација и трупа НАТО-а, "следећа стигла мафија".

"Био сам потпуно свестан ко је господин Тачи и колики је његов утицај. Међутим, у круговима у којима сам ја деловао, било каква критичка дискусија о њему или његовим сарадницима била је одмах одбацивана. У то време, био сам сведок стварања државника. Било ми је јасно, кристално јасно, да је баш он био изабран и да никада неће бити доведен у везу са било каквим криминалним активностима. И све то упркос чињеници да је имао утицај на убирање пореза, трговину дрогом и белим робљем, оружјем и шверцом разне робе", рекао је Келок.

"Све се то дешавало, без обзира на то што су сви живели у страху од њега и његових 'пајтоса'. УН и НАТО наставили су да га мазе. Он је био део излазне стратегије и не верујем да постоји било ко ко не верује да је то истина", рекао је Келок.

Тачијев "чувар" Џок Кови

Келок, који је после одласка са Косова, као једини странац, учествовао у истрагама после напада Ал Каиде на Њујорк, 11. септембра 2001. године, рекао је и да нема никакве дилеме да су политичку заштиту некадашњим командантима ОВК и Тачију пружали челници УНМИК-а.

"Мислим да је поштено да се каже да је Џок Кови имао умешане прсте у сваку значајнију одлуку. Он је био заменик Специјалног изасланика генералног секретара УН, господина Кушнера, који је, пак, служио само сопственим интересима и поставио темеље за нешто што је постало неизбежан политички исход", рекао је Келок.

То се, објашњава Келок, рефлектовало у свим сферама друштва, због чега је реализација масе амбициозно замишљених пројеката застала на пола пута, отварајући некадашњим герилцима место да снажније држе све конце у косовским институцијама.

"Рецимо, трансформација ОВК у Косовски заштитни корпус била је само козметичка... ОВК и Косовски заштитни корпус контролисали су граничне прелазе. Авганистански хероин, бензин, жене, оружје и свакаква роба неометано су прелазили, јер су возила била посебно обележена", рекао је Келок.

"Немам ни трунку сумње да су Тачи и његови сарадници стајали иза тога. Уосталом, то је била награда победницима. Иако се то међународним организацијама, можда, није свиђало, он је, уз америчку подршку, де факто био председник и није постојало ништа што би ту чињеницу могло променити", рекао је канадски полицајац.

Келок је, такође, објаснио да су се ознаке на возилима мењале, али су у сваком тренутку биле познате цариницима, возачима и наоружаним људима, који су такве транспорте пратили.

"Знам за случај када цариник, у почетку, није желео да сарађује, па је натерао возача да плати царину. То се највероватније десило, јер су се на граничном прелазу у том тренутку налазили међународни полицајци и Кфор", рекао је Келок.

"После, њему и његовој породици прећено је смрћу, па је био приморан да оде у кућу Сабита Геција, из свог џепа врати пун износ царине и преклиње за свој живот и животе чланова породице. Наравно да због тог догађаја није желео да се подиже прашина", рекао је Келок.

Објашњавајући однос снага међу косовским Албанцима, Келок је објаснио да се ривалитет кључних политичких странака усијавао са приближавањем избора, па самим тим и ниво насиља који је пратио припреме за гласање.

"Углавном су за насиље и претње биле одговорне Тачијеве присталице... Убиства и отмице били су уобичајена појава и у комбинацији са прихваћеном традицијом осветништва, ситуација је већи део времена била нестабилна и збуњујућа", рекао је Келок.

Случај Сабита Геција

Током истраге о илегалним затворима на северу Албаније, Еулекс је почетком маја ухапсио Сабита Геција, једног од оснивача ОВК, сарадника Хашима Тачија, и човека који годинама слови за шефа мафије. Прво хапшење Сабита Геција, после које је 2001. године осуђен на пет година затвора због изнуђивања новца, извела је јединица на чијем челу се налазио Стју Келок.

"Сећам се да је комесару полиције стављено до знања да ће хапшење Сабита Геција изазвати реакцију локалног становништва. Мени је јасно речено да ће Сабит Геци до зоре бити слободан. То се није десило и јако сам се трудио да буде тако. Не знам да ли су тим изјавама желели да ме узнемире, или ја тада нисам био свестан њихових намера", рекао је Келок.

Објашњавајући шта се дешавало одмах после хапшења једног од команданата ОВК, Келок је рекао да су Албанци били прилично збуњени и да су са нестрпљењем чекали исход читавог процеса.

"Локално становништво осећало је нешто између страха, олакшања и неверице. Неверице, јер је један од недодирљивих, ипак, ухапшен. То хапшење требало је да дефинише кредибилитет мисије. Плашили су се Геција и његовог утицаја, чак и кад је био у притвору", рекао је Келок.

"Сви су знали ко је Сабит Геци и ко су његови сарадници, па је његов утицај знатно надмашивао утицај који је имала комплетна постава представника међународне заједнице. Међу недодирљивима, у то време, био је и Сами Љуштаку. То му је гарантовало положај унутар ОВК. Рекао бих чак да је уживао статус какав имају амбасадори", рекао је Келок.

"Као што је господин Марти тачно закључио, ОВК је био пешадија НАТО-а и УН, па су и они сами веровали да спадају у добре момке који помажу Западу да свргне један ужасан режим. Зашто би онда размишљали о правилима или неком надзору. Циљ оправдава средства", рекао је канадски полицајац.

Граница и север Албаније

Келок је, такође, био део делегације која је 2001. године у Тропоји, на северу Албаније, водила преговоре са албанском полицијом о враћању возила која су, претходно, украдена од службеника УНМИК-а.

"У Тропоји нас је дочекао шеф полиције и неколико његових полицајаца. Речено нам је да је управо убио једног човека који се налазио у притвору, како би нам показао да држи ствари под контролом", рекао је Келок.

"Сећам се, покушавамо да преговарамо са овим 'шефом' који је седео на челу стола у маниру каквог диктатора. Био је видно разочаран, јер му нисмо донели неке поклоне. На крају, успели смо да вратимо неколико возила која су се налазила на паркингу полицијске станице и уверимо се којим путевима се превози сва та роба", рекао је Келок.

Према његовим речима, било је јасно да су граничне прелазе контролисали бивши припадници ОВК, па су туда несметано пролазили авганистански хероин, бензин, жене, оружје и свакаква роба.