Затражено ослобађање Шљиванчанина

Одбрана бившег официра ЈНА Веселина Шљиванчанина затражила је вечерас од апелационог већа Хашког трибунала да преиначи правоснажну пресуду од 17 година затвора на коју га је осудило због злочина у Вуковару 1991.

Током расправе о ванредном преиспитивању правоснажне пресуде, браниоци су предложили судијама да, на основу нових чињеница, Шљиванчанина ослободе одговорности за помагање и подржавање убиства 194 хрватска заробљеника на фарми Овчара код Вуковара, 20-21 новембра 1991.

Хашко тужилаштво је, насупрот томе, затажило да захтев одбране буде одбачен и да Трибунал потврди правоснажну пресуду.

Одбрана и оптужба су током расправе супротставили опречне аргументе о веродостојности кључног сведока одбране Миодрага Панића, на основу чијег је исказа апелационо веће прихватило да преиспита правоснажну пресуду коју је само изрекло прошле године.

Опречно о сведочењу Панића 

Панић је у јуну ове године посведочио да у новембру 1991. тадашњи командант Гардијске бригаде ЈНА Миле Мркшић није рекао мајору Шљиванчанину да је наредио да са фарме Овчара буде повучена војна полиција која је чувала око 200 хрватских заробљеника претходно изведених из болнице у Вуковару.

У то време, Панић је био начелник штаба Гардијске бригаде, а Шљиванчанин гардијски официр за безбедност.

По повлачењу војне полиције са Овчаре, заробљенике су преузеле и стрељале локална Територијална одбрана и паравојне формације.

Тужитељка Хелен Брејди тврдила је вечерас да је Панић "лагао" како би себе и Шљиванчанина заштитио од одговорности за злочин који је почињен пошто је Мркшић наредио повлачење војне полиције.

Сведочење Панића, стога, не би смело да има утицај на правоснажну пресуду којом је Шљиванчанин осуђен због помагања и подржавања мучења и убиства заробљеника, нагласила је тужитељка.

Браниоци Стефан Бургоњ и Новак Лукић узвратили су да оптужба није побила Панићево сведочење ниједним доказом да Мркшић јесте обавестио Шљиванчанина о повлачењу војне полиције са Овчаре.

Тужиоцима је, по одбрани, зато остало једино да Панића назову лажовом.

Канадски адвокат Бургоњ је подвукао да је Панић дошао пред Трибунал да "каже истину и спречи неправду, а не да заштити себе".

Тврдњу тужилаца да је Панић пристрасан у корист свог колеге, бранилац је одбацио подсећајући да је Мркшић осуђен на 20 година затвора на основу, између осталог, и Панићевог сведочења да је једино командант бригаде могао повући војну полицију.

Одбране је на крају расправе затражила да апелационо веће укине пресуду којом је Шљиванчанина прогласило кривим за помагање и подржавање убиства хрватских заробљеника.

Коначну пресуду апелационо веће ће донети пошто размотри и писане поднеске које ће ускоро уложити обе стране.

После првостепеног процеса, Шљиванчанин је 2007. био проглашен кривим за помагање и подржавање мучења заробљених Хрвата и осуђен на пет година затвора.

По тој пресуди, није било доказа да је он знао за Мркшићевно наређење о повлачењу војне полиције.

Усвојивши жалбу тужилаштва, апелационо веће Трибунала је у мају прошле године ту пресуду преиначило и изрекло казну од 17 година затвора, проглашавајући Шљивачанина одговорним и за помагање убиства.

Ту пресуду веће је засновало на оцени да је Шљиванчанин "морао знати" да је Мркшић наредио повлачење полиције која је штитила заробљенике, а да ништа није предузео да их заштити.

Шљиванчаниова одбрана је затим поднела захтев за ванредно преиспитивање правоснажне пресуде, заснован на сведочењу Миодрага Панића. Пошто је саслушало Панића, апелационо веће је у јуну ове године тај захтев прихватило, што је преседан у историји Трибунала.

Веће председавајућег Теодора Мерона, усвајајући захтев за преиспитивање сопствене пресуде, навело је да, ако би се доказало да је Панићево сведочење истинито, то могло "елиминисати основу" пресуде  којом је Шљиванчанина проглашен кривим за помагање убиства хрватских заробљеника.

У притвору Трибунала, Шљиванчанин, који је ухапшен у јуну 2003, одслужио је током претпроцесног поступка и суђења 90 одсто првостепене казну од пет година затвора.

На привремену слободу, после те пресуде, пуштен је у децембру 2007, а вратио се 4. маја прошле године, дан уочи изрицања правоснажне пресуде којом је осуђен на 17 година затвора.