Случај Ганић: Без одлуке о жалби

Tужилаштво за ратне злочине у Београду није данас одлучило да ли ће се жалити на одлуку суда у Лондону да не изручи Ејупа Ганића Србији.

Након што је Суд за екстрадиције у Лондону одбио да изручи Србији бившег члана ратног председништва Босне и Херцеговине Ејупа Ганића, Тужилаштво за ратне злочине у Београду није данас одлучило да ли ће се жалити на одлуку суда.

Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић разговарао је о пресуди видео конференцијском везом са тужиоцима у Енглеској и представио његову анализу пресуде, а њихов одговор у вези са тим тужилаштво за ратне злочине очекује током сутрашњег дана.

Тужилаштво је обавештено да је бивши тужилац БиХ Филип Алкок, који је у Сарајеву водио истрагу у "предмету Добровољачка", а у екстрадиционом суду у Лондону био крунски сведок одбране, однео са собом у Енглеску комплетан "предмет Ганић" и тиму одбране открио идентитет заштићеног сведока, рекао је раније заменик тужиоца Бруно Векарић.

Векарић је потврдио да је МУП Републике Српске поднео тужилаштву БиХ кривичну пријаву против НН лица и изразио забринутост за ток поступка против Ганића, због тих дешавања.

Обрана Ганића је према кривичној пријави, заштићеном сведоку чији је идентитет открио Алкок, иако је био у законској обавези да чува идентитет сведока, нудила новац у замену за промену исказа што је он одбио и пријавио случај полицији РС.

Суд у Лондону одбио је у уторак захтев српских власти за екстрадицију Ганића, јер је оценио да је процес покренут из политичких разлога и Ганића пустио на слободу после вишемесечног кућног притвора.

На захтев тужилаштва за ратне злочине, Виши суд у Београду покренуо је у децембру 2008. године истрагу против Ганића због основане сумње да је непосредно, заједно са другим лицима, супротно конкретним споразумима о мирном повлачењу јединица Југословенске народне армије из БиХ, издавао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву - војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици у мају 1992.

Према подацима Центра јавне безбедности Источног Сарајева, у Добровољачкој улици су у мају 1992. убијена 42, а рањена 73 припадника ЈНА, док је заробљено њих 215.

Решењем о спровођењу истраге Ганићу се на терет стављају три кривична дела - ратни злочин против рањеника и болесника, противправно убијање и рањавање непријатеља и употреба недозвољених средстава борбе.

Ганић је 1. марта ухапшен на лондонском аеродрому Хитроу по потерници српског Интерпола, а десет дана касније је пуштен из екстрадиционог у кућни притвор, уз кауцију од 300.000 евра и забрану напуштања Велике Британије до одлуке суда о његовој екстрадицији.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
18° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво