Хаг преиспитује пресуду Шљиванчанину

Трибунал у Хагу је прихватио захтев одбране бившег официра ЈНА Веселина Шљиванчанина да ванредно преиспита правоснажну пресуду, којом је Шљиванчанина осудио на 17 година затвора због злочина над хрватским заробљеницима у Вуковару 1991. године.

У историји Трибунала то је први случај прихватања захтева за преиспитивање пресуда, као последњег правног лека.

Апелационо веће Трибунала ће, како је навело у вечерас објављеној одлуци, ускоро заказати расправу о преиспитивању пресуде.

У мају 2009. године, исто веће Трибунала је, усвојивши жалбу Тужилаштва, повећало казну Шљиванчанину са пет на 17 година затвора, прогласивши га кривим за помагање убиства, а не само за мучења 194 хрватска заробљеника на фарми Овчара код Вуковара, новембра 1991. године.

Шљиванчанин је тада био начелник за безбедност Гардијске бригаде ЈНА којом је командовао Миле Мркшић.

Трибунал је Мркшића због помагања злочина на Овчари правоснажно осудио на 20 година затвора.

Шљиванчанинова одбрана је затим поднела захтев за ванредно преиспитивање пресуде, тврдећи да постоје нове чињенице које показују да Шљиванчанин у новембру 1991. није знао да је наређено да се са Овчаре повуче војна полиција ЈНА. Потом су заробљенике стрељали припадници локалне Територијалне одбране и паравојних формација.

Кључан исказ Миодрага Панића

У јуну ове године пред Трибуналом је одржана расправа на којој је одбрана као нову чињеницу представила сведочење Миодрага Панића, који је био начелник штаба Гардијске бригаде ЈНА.

Панић је изјавио је да је 20. новембра 1991. присуствовао састанку Мркшића и Шљиванчанина, и да Мркшић није помињао повлачење војне полиције са Овчаре.

Данашњом одлуком, Апелационо веће је прихватило Панићево сведочење као нову чињеницу која оправдава преиспитивање пресуде.

То веће којим председава Теодор Мерон је у правоснажној пресуди закључило да је "Мркшић морао рећи Шљиванчанину" да је повукао војну полицију, иако се првостепено веће у пресуди којом је Шљиванчанина осудило на пет година затвора, тим разговором уопште није бавило.

Веће судије Мерона, прихватајући захтев за преиспитивање сопствене пресуде, наводи да уколико би се доказало да је Панићево сведочење истинито, то могло "елиминисати основу" пресуде којом је Шљиванчанина прогласило кривим за помагање убиства хрватских заробљеника.

На расправи која ће уследити, одбрана и оптужба имаће прилику да пред судијама изведу доказе које ће учврстити или оповрћи Панићев исказ.

Тужиоци су током јунске расправе тврдили да је Панић лагао, како би и себе заштитио од оптужби да је саучесник, а и да би Шљиванчанина и ЈНА приказао "у лепшем светлу".

У притвору Трибунала, Шљиванчанин, ухапшен у јуну 2003. године, издржао је, током претпроцесног поступка и суђења, 90 одсто првостепене казну од пет година затвора.

На привремену слободу, после те пресуде, пуштен је у децембру 2007. године, а вратио се 4. маја 2009. године, дан уочи изрицања правоснажне пресуде којом је осуђен на 17 година затвора.