Ганићу држављанство БиХ тек 1998. године

Члан ратног Председништва Босне и Херцеговине Ејуп Ганић, кога Србија терети за ратни злочин у у Сарајеву над припадницима Југословенске народне армије маја 1992. године, поднео је захтев за упис у држављанство БиХ тек 8. маја 1998. године.

Тако је Ганић као страни држављанин обављао функцију у Председништву БиХ у време рата између 1992. и 1995. године, откривају бањалучке "Независне новине" које наводе да је он уписан у Књигу држављана са местом рођења у селу Шебечеву, код Новог Пазара у Србији.

Ганић је 1. марта ухапшен у Лондону по захтеву власти Србије, а његово изручење од Велике Британије траже и Србија и БиХ.

Министар правде БиХ Бариша Чолак је навео да је према Споразуму о кривичним стварима, недавно потписаном између Србије и БиХ, пресудно држављанство и пребивалиште за даље процесуирање Ганића.

Чланови Ганићевог правног тима у медијима су изјављивали да он има само држављанство БиХ.

У Министарству цивилних послова БиХ не постоји податак да ли је Ганић икада исписан из Књиге држављана Србије.

Дипломатски пасош 2007. године

У Министарству иностраних послова БиХ потврдили су да је шеф дипломатије Свен Алкалај искористио дискреционо право и у јулу 2007. године донео одлуку да Ганићу додели дипломатски пасош који је имао приликом хапшења у Лондону.

Алкалај је одмах по хапшењу Ганића тврдио да му није дао дипломатски пасош.

Претходно је други бањалучки лист, "Глас Српске", обелоданио да је ратни министар унутрашњих послова Босне и Херцеговине (БиХ) Алија Делимустафић у исказу пред Војним судом у Београду рекао да је Ганић био један од оних који су руководили масакром над припадницима Југословенске народне армије у Добровољачкој улици маја 1992. у Сарајеву.

"Глас Српске" је тада подсетио да су, према подацима Министарства унутрашњих послова Републике Српске, у нападу на колону војника ЈНА, убијена 42 и рањена 73 војника и официра ЈНА.

Такође је заробљено 215 припадника ЈНА који су потом били изложени психичком и физичком злостављању.

Србија је, уз Ганића, расписала потерницу за још 18 држављана БиХ осумњичених за овај злочин.