Захтев за ревизију пресуде Шљиванчанину

Браниоци Веселина Шљиванчанина поднели су Хашком трибуналу захтев за ревизију правоснажне пресуде којом је Трибунал осудио Шљиванчанина на 17 година затвора због помагања злочине над хрватским заробљеницима у Вуковару 1991. године.

Усвојивши жалбу Тужилаштва, Aпелационо веће Трибунала је 5. маја прошле године правознажно повећало казну Шљиванчанину са пет на 17 година затвора, прогласивши га кривим за помагање убиства 194 хрватска заробљеника на фарми Овчара, 20-21 новембра 1991. године.

Тиме је прениначена првостепена пресуда, изречена 2007. године, којом је Шљиванчанин био ослобођен кривице за убијање заробљеника, а осуђен за помагање у њиховом мучењу.

Захтев за ревизију правоснажне пресуде - последњи правни лек по правилима Трибунала - Шљиванчанинова одбрана утемељила је на "открићу нове чињенице од кључног значаја", односно сведочењу пензионисаног официра ЈНА Миодрага Панића.

У критично време, новембра 1991. године, Панић је био начелник штаба Прве гардијске бригаде ЈНА којом је командовао Миле Мркшић, а чији је официр за безбедност био Шљиванчанин.

Трибунал је Мркшића правоснажно осудио на 20 година затвора због помагања и подржавања убиства заробљеника на Овчари.

Панић је, по одбрани, спреман да посведочи да 20. новембра 1991. године увече, током разговора којем је присуствовао, Мркшић није обавестио Шљиванчанина о својој одлуци да са фарме Овчара повуче војну полицију, чиме је заробљенике оставио у рукама припадника локалне Територијалне одбране и паравојних снага који су их те ноћи стрељали.

Жалбено веће је правоснажну пресуду - донету уз противљење двоје од петоро судија - засновало на налазу да је Шљиванчанин "морао" знати да је Мркшић те вечери наредио повлачење војне полиције ЈНА са Овчаре.

Веће је у пресуди закључило да је, иако о томе нема директних доказа, да је "једини разумни закључак да је Мркшић морао рећи Шљиванчанину да је повукао заштиту коју је ЈНА пружала ратним заробљеницима на Овчари".

Одбрана: Нове чињенице

Шљиванчанинови браниоци у саопштењу оцењују да нове чињенице откривене кроз исказ Миодрага Панића "поражавају тај злосрећни закључак жалбеног већа".

Панић је, према поднеску одбране, "потврдио да је био присутан када је Шљиванчанин разговарао са својим командантом, да је чуо разговор и да Мркшић није рекао Шљиванчанину ништа о било каквом наређењу које је издао да се повуку војници ЈНА који су штитили ратне заробљенике на Овчари".

"У захтеву за ревизију пресуде, одбрана је затражила да жалбено веће саслуша Панићево сведочење и поништи осуђујућу пресуду Шљиванчанину", саопштили су браниоци Новак Лукић и Стефан Бургоњ.

Као врло важно, заступници одбране су поново издвојили то што су се судије Андресија Ваз и Фаусто Покар успротивили закључку по којем је Шљиванчанин "морао" знати за Мркшићево наређење, при чему је судија Ваз сматрала да се мора поштовати налаз првостепеног већа да за то нема доказа, а став судије Покара је био да се предмет врати том већу на одлучивање.

Браниоци су подсетили да је првостепено веће утврдило да "докази не показују да је Шљиванчанин био у Мркшићевом штабу када је Мркшић издао наређење", те да је "могао бити информисан на други начин, али је то само претпоставка".

Одбрана је поново назначила и да су тројица судија жалбеног већа одлучили да осуде Шљиванчанина "на основу околности које нису испитане од страна у поступку, нити од првостепеног већа", знајући да Шљиванчанин неће моћи да уложи жалбу на коначну пресуду, што је, по браниоцима, противно основним грађанским правима које гарантује 170 држава.

Шљиванчанинови заступници предочили су и да су власти Србије у писму председнику Трибунала Патрику Робинсону указале да је "парадоксално" да Шљиванчанин има мање права пред Трибуналом него што би имао да му је суђењо у Србији или Хрватској, где би могао да уложи жалбу на пресуду жалбеног већа.

За 15 година рада, Трибунал није до сада прихватио ниједан захтев за поновно разматрање правоснажне пресуде.

Жалбено веће Трибунала недавно је одбило два слична захтева Шљиванчанинове одбране, заснована на тврдњи о процедуралним неправилностима при доношењу правоснажне пресуде.