Радомир Марковић одбацио оптужбе за убиство Славка Ћурувије

Радомир Марковић изложио је данас своју завршну реч, коју је спремио и писаној форми. Поред осталог, истакао је да је поступак против њега, Милана Радоњића и Ратка Ромића покренут пошто нису пристали да лажно сведоче против некадашњег председника Слободана Милошевића.

Своје излагање је почео тврдњом да су после 5. октобра 2000. године широм отворена врата западним службама, које су желеле да остваре утицај на руководство Србије, те да су на највише функције у МУП-у и Влади постављени људи по мери САД. Њихов први захтев је, према речима Марковића, био да се Милошевић лиши слободе.

Навео је да је дошло и до смена у МУП-у и у ДБ-у, а да је ново руководство инсистирало на истраживању тзв. политичких убистава, међу осталима и Ћурувије, а све како би се криминализовао Милошевић.

Марковић је одбацио све тврдње тужилаштва, негирајући да је имао било какво учешће у убиству Ћурувије.

Он је подсетио да очевидац убиства, Ћурувијина пријатељица Бранка Прпа није видела на месту убиства оптужене као извршиоце Ратка Ромића и Мирослава Курака, већ друго лице.

Напоменуо је и да припадници земунског клана, на основу чијих је изјава покренут овај поступак, немају директна сазнања о убиству, а то, како је навео Марковић, нема ни осталих 100 сведока који "нешто мисле или претпостављају".

Одбацио је и сведочење Милорада Улемека Легије, које је тужилаштво представило као кључно у овом поступку, а који је и сам изјавио да нема непосредна сазнања о убиству Ћурувије.

У наставку суђења, завршне речи треба изнесу и Ратко Ромић и Милан Радоњић, након чега ће суд заказати изрицање друге првостепене пресуде.

Кураку се суди у одсуству

Оптужени Мирослав Курак је у бекству и суди му се у одсуству.

Њихови браниоци затражили су од суда почетком октобра у завршним речима да ослободи њихове брањенике оптужби за учешће у убиству, јер нема доказа да су они наложили, организовали или извршили кривично дело за које се терете.

Тужилаштво за организовани криминал своју завршну реч изнело је средином јула и затражило да суд оптужене осуди на максималне затворске казне по 40 година.

Првооптужени у овом случају су тадашњи шеф Ресора државне безбедности Радомир Марковић, тадашњи шеф београдског центра РДР-а Милан Радоњић и оперативац Ратко Ромић.

Мирослав Курак, оптужен је као непосредни починилац убиства, али је у бекству и суди му се у одсуству.

Њих четворица су после првог суђења били осуђени на укупно 100 година затвора, али је та пресуда укинута одлуком Апелационог суда који је наложио понављање суђења, јер је пресудом у случај уведено Н. Н. лице као непосредни извршилац убиства, што је супротно оптужници.

Тужилаштво је у завршној речи тврдило да је мотив за убиство било Ћурувијино иступање у домаћој и страној јавности и критика тадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића и његове супруге Мирјане Марковић.

Поступајући тужилац Миленко Мандић сматра да су његове оптужбе доказане током суђења, те да у свему остаје при наводима оптужнице и јер се чињенично стање није променило у поновљеном поступку.

Ћурувија праћен до самог убиства 

Славко Ћурувија је праћен све до самог убиства, а нарочито интензивно је праћено његово кретање 10. и 11. априла 1999. године, када је, према оптужници, ликвидиран у хаустору зграде у Светогорској улици где је живео. Убијен је између 16.39 и 16.45, док је са њим у друштву била његова пријатељица и очевидац убиства Бранка Прпа.

Сва тројица првооптужених су на почетку поновљеног суђења негирала везе са убиством и детаљно су изнели своје одбране.

Насупрот укинутој пресуди у којој је Н. Н. лице означено као непосредни извршилац убиства Ћурувије, у оптужници, по којој се свима суди, тврди се да је Ћурувију убио Курак, а да му је саучесник био Ромић, који је, наводно, дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу.

Према укинутој пресуди, Ћурувију је убило Н. Н. лице, а припадници ДБ-а су за то "припремили терен".

Славко Ћурувија је убијен на Ускрс 11. априла 1999. године, у дворишту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе Дневног телеграфа, а са њим је тада била Бранка Прпа.

Прпа оптужене није препознала као убице.