Тужилац тражи максималну казну за Шарићево "прање пара"

Тужилаштво за организовани криминал предложило је суду да Дарка Шарића и остале оптужене осуди на максималну законску казну због организовања криминалне групе која је у Србији "прала новац", за који се сумња да је стечен кријумчарењем кокаина.

Запрећена казна за кривично дело прање пара за које се Шарић и остали терете је 12 година затвора.

У наставку суђења завршну реч ће изнети адвокати оптужених, а потом и оптужени. Потом ће суд заказати изрицање првостепене пресуде.

Завршне речи на овом суђењу одлагане су од прошлог септембра.

У завршној речи на суђењу, која је одржана и у уторак, тужилаштво је истакло да је доказало да су оптужени опрали више од 20 милиона евра, тако што су новац улагалаи у легалне послове.

На своје име су и регистровали бројне фирме, али су све биле у стварном власништву организатора Дарка Шарића, сматра тужилаштво за организовани криминал.

Тужилац је, поред осталог навео, да се у прислушкиваним разговорима чује и да су припадници групе Шарића извештавали о пословању фирми, као и о свим важним одлукама.

Одбацио је Шарићеву одбрану којом је правдао порекло новца - да му је део новца наводно вратио његов близак сарадник, убијени Драган Дудић Фриц, а други да је стекао продајом компаније "Штампа систем", тврдећи да не постоји документација која то и доказује, као и да су судски вештаци раније рекли да нема доказа да је тај новац улаган у фирме по Србији.

Подсетио је на две осуђујуће пресуде против оптужених који су признали кривицу.

Поред Шарића, за прање 22 милиона евра у Србији се суди и шеснаесторици оптужених.

Пресуда у другом поступку

Шарић је у другом поступку због организовања групе за кријумчарење кокаина, у децембру 2018. године осуђен на 15 година затвора и сада се чека одлука Апелационог суда по жалбама у том случају.

Тужилаштво тврди да су Шарић и остали "опрали" око 22 милиона евра, зарађених продајом кокаина, а оптужени су то негирали.

Према наводима оптужнице за прање пара, новац од продаје кокаина који је набављан у земљама Јужне Америке пребациван је у Србију преко офшор компанија и уплаћиван на рачуне домаћих предузећа и појединих банака. Ова средства коришћена су за приватизацију друштвених предузећа, али и куповину некретнина и земљишта.

Новац је, између осталог, улаган и у новосадски хотел "Путник", "Митросрем" из Сремске Митровице, "Палић" из Суботице, бројне некретнине на Златибору. Оптужени се, међутим, бране да су инвестирали у предузећа и земљишта, али и да је реч о легално зарађеном новцу.

Поред Шарића, у овом случају оптужени су Небојша Јестровић, Андрија Крловић, Предраг Милосављевић, Радован Штрбац, Зоран Ћопић, Маринка Вучетић, Дубравка Штрбац, Стевица Костић, Бобан Стојиљковић, Бојан Станојковић, Ердин Агуш, Горан Вучковић, Небојша Спасић, Немања Крстајић, Горан Богдановић и Марко Дабовић.

Шарић се, након вишегодишњег бекства, 18. марта 2014. године предао српским властима, након чега је ухапшен и од тада се налази у притвору.