Пресуда за убиство Славка Ћурувије

За убиство Славка Ћурувије оптужени су некадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић, тадашњи шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић и припадник тога центра Ратко Ромић, као и Мирослав Курак, коме се због бекства суди у одсуству.

Марковић и Радоњић се терете за кривично дело подстекавање на тешко убиство, а Ромић и Курак за тешко убиство у саизвршилаштву. 

Тужилаштво за организовани криминал предложило је суду у својој завршној речи да на максималне казне затвора од по 40 година осуди сву четворицу оптужених, док су они и њихови браниоци тражили ослобађајуће пресуде.

Тужилаштво сматра да је налогодавац убиства био "тадашњи државни врх", а оптужени – извршиоци.

Са друге стране, став одбране је да се у овом поступку "суди једном времену", да доказа против оптужених нема и да на оптуженичкој клупи не седе извршиоци убиства.

Током вишегодишњег доказног поступка, у овом процесу испитано је преко 100 сведока.

Некадашњи комадант Јединице за специјалне операције Милорад Улемек је кључни сведок у овом поступку, јер је након његовог сведочења пред Тужилаштвом за организовани криминал, у јануару 2013. године покренута званична истрага, када су ухапшени Радоњић и Ромић.

Улемек, међутим, није желио да сведочи пред судом, а као разлог је навео страх за своју безбедност и безбедност своје породице, а исто су учинили и браћа Милош и Александар Симовић.

Тужилац је њихове тврдње испитао и утврдио да претњи није било, о чему је обавестио суд.

Улемек и Симовићи у најчуванијем затвору у земљи, у српском "алкатразу", служе вишедеценијске казне затвора.

Радомир Марковић у затвору служи казну од 40 година затвора, а Мирослав Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница.

Милан Радоњић и Ратко Ромић су од јула 2017. у кућном притвору уз електронски надзор, након што су претходне три и по године провели у притвору Окружног затвора у Београду.

Према оптужници, Ћурувију је 11. априла 1999. године убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину супругу, Бранку Прпу.

Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага ради очувања постојеће власти".

Убијен је на Ускрс, 11. априла 1999. године, у дворишту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе "Дневног телеграфа". У моменту кад је пуцано на њега, био је у друштву Бранке Прпе, која је задобила лакше повреде.