Шешељ затражио право да се жали на осуђујућу пресуду

Жалбено веће Механизма осудило је Шешеља на казну од 10 година затвора због подстицања на прогон, депортацију и друга нехумана дела, као и злочине против човечности и за чињење прогона 1992. године.

Претходно је, 14. јуна 2016. године, првостепено веће Хашког трибунала изрекло Шешељу ослобађајућу пресуду по свим тачкама оптужнице, након што је лидер радикала провео 12 година у притвору.

У поднеску Шешеља упућеног Механизму наводи се да је након што је тужилаштво Механизма уложило жалбу на ослобађујућу пресуду, жалбено веће Механизма имало само две могуцности и то да потврде пресуду или да је укину и предмет врате на првостепено суђење.

"Механизам је мимо свих правила преиначио првостепену ослобађајућу пресуду Шешељу, прогласио га кривим за један део оптужбе и изрекао му казну од 10 година, коју је он већ издржао у непримерено дугом притвору", наведено је у поднеску који је пренео Механизам у Хагу.

Указује се да је Механизам Шешељу ускратио право да учествује у другостепеном поступку и захтева се право на улагање жалбе на пресуду којом га осуђују.

"Жалбено веће које је осудило Шешеља није извело ни један једини доказ, нису видели ни једног јединог сведока или вештака. Нису учествовали у поступку, а пресудили су као да су поступак водили", пише у поднеску.

Како се наводи, Жалбено веће је "имало за циљ да 'покрије' дугогодишњи Шешељев притвор у Хашком трибуналу" и да преиначе ослобађајућу пресуду у осуђујућу и на тај начин направе "преседан какав није забележен".

"Ако би се пресуда Жалбеног већа Механизма сматрала коначном, онда би Шешељ остао ускраћен за учествовање у другостепеном поступку. То што је Жалбено веће желело да покрије Шешељев притвор није и не може бити правни аргумент за изрицање незаконите пресуде", закључије се у поднеску.