Хрватска, универзална надлежност у туђем оку

Одбрана бранитеља од српских оптужница за ратни злочин један је од адута у предизборној кампањи у Хрватској. Зато се већ месецима из Загреба скоро свакодневно чује захтев Београду да укине Закон о универзалној јурисдикцији.

Од порука да ће блокирати Поглавље 23 уколико не укинемо закон, прешло се на најаву да нећемо постати чланица Уније све док тај захтев не испунимо.

Са друге стране, у Хрватској се чује тек понеки глас да и та земља има исти закон и да је захтев неутемељен.

Новинарка Јелена Ловрић подсећа да је пре 13 година, када је донела закон, Србија добила сагласност, материјалну и сваку другу подршку Америке, Европске уније и Трибунала у Хагу.

"Хрватска има закон који је врло сличан оном у Србији. Човек који је четири године водио државу то не зна или намерно заварава јавност. Али није једини. Таква је реторика опште место хрватске политике", каже Јелена Ловрић.

Познаваоци хрватског и српског закона којим се регулише процесуирање ратних злочина слажу се да између два прописа постоји мала разлика.

"У једном делу односи се на могућност суђења у одсуству које наш закон предвиђа а хрватски не предвиђа, а у другом делу односи се на једну врсту територијалне ограничености. Њихов закон предвиђа територијалну надлежност која није ограничена територијом, наш закон предвиђа територијалну ограниченост на бивше републике Федералне Југославије", каже адвокат Томислав Вишњић.

Малу разлику између хрватског и српског закона премошћују међудржавни споразуми, којима се, између осталог, предвиђа да тужилаштва уступају доказе како би свака држава прва добила могућност да суди свом држављанину.

"У случају када дође до уступања доказа предмет се ставља у мировање, уколико нема професионалне реакције. Са друге стране, то не значи да је поступак против тог лица код нас обустављен, напротив ми га и даље сматрамо активним и ми ћемо предузети све оне законске мере да то лице приведемо правди", каже Милан Петровић, руководилац Тужилаштва за ратне злочине.

Захваљујући том закону, који је добро познат у међународном праву, Шпанија је судила Пиночеу, Белгија званичнику Конга. Из српског тужилаштва подсећају на предмете Овчара и Ловас у којима су за злочине над Хрватима осуђени Срби из Хрватске. Зато и Европска комисија није подржала захтев Хрватске да се отварање Поглавља 23 одложи, а државама оставила да неспоразум реше билатерално.

У међувремену, хрватски и српски тужиоци за истим столом на Брионима. На састанку, којим председава тужилац Хaшког трибунала Серж Брамерц, разматрају се проблеми у пракси и тражи начин за што бољу примену закона о процесуирању ратних злочина у Хрватској и Србији.