Бомбашки напад у Подујеву, сенка над Косовом

Интернет портал Радио-телевизије Србије имао је увид у серију поверљивих докумената полиције Унмика и разговарао је са двојицом припадника међународних безбедносних снага који су били укључени у истрагу бомбашког напада у Подујеву. На основу тих докумената и сведочанстава полицајаца реконструишемо најтежи напад на косовске Србе од краја рата 1999. године.

Према тим документима, Кфор и Унмик су унапред знали да "деветочлана терористичка ћелија" спрема напад на аутобусе који су превозили Србе, а остало је нејасно због чега су Еулексове судије одлучиле да одбаце доказе на основу којих је Флорим Ејупи у првостепеном поступку осуђен на 40 година робије.

Дакле, 16. фебруара 2001. године на брду код села Ливадице седела су два мушкарца и чекала пролазак конвоја српских аутобуса. Бомба, начињена од готово 100 килограма експлозива, била је скривена у цеви за дренажу испод магистралног пута.

Непосредно пре проласка аутобуса, развукли су жицу до дебла које се налазило на узвисини изнад пута, запалили цигарете и чекали. На сигнал трећег припадника те групе, привезали су жице за акумулатор и активирали бомбу у тренутку када се аутобус "Ниш-експреса" налазио тачно изнад цеви за дренажу.

Силина експлозије подигла је аутобус у ваздух и одбацила га петнаестак метара далеко од места на којем се бомба налазила, наводи се у Унмиковим документима начињеним непосредно после напада.

У општем налету панике, која је после експлозије захватила међународне мисије на Косову, жртве су хеликоптерима пребачене у мртвачнице и болнице, а у форензичком делу истраге, који је уследио одмах после, на месту са којег је бомба активирана пронађени су опушци цигарета.

Недуго затим, наводи се у извештају Унмика, наређено је да се кратер који је настао после експлозије затрпа – како би саобраћај нормално функционисао. Истражитељи тврде да су на тај начин уништени докази. Наредбу да се кратер затрпа издали су официри Кфора.

Ипак, недуго после напада откривено је да ДНК пронађен на неколико опушака са места са којег је активирана бомба одговара ДНК повезаним са случајем убиства у Немачкој из 1997. године, за које је осумњичен Флорим Ејупи.

Током суђења за бомбашки напад код Подујева, заштићени сведок "Алфа" рекао је да му се Ејупи поверио да је лично активирао експлозив.

Потрага за Ејупијем трајала је више од годину дана, а у акцији хапшења, према документима Кфора, учествовало је безмало 3.000 британских и норвешких војника, укључујући и специјалце из САС-а. Ухапшено је укупно 27 косовских Албанаца, од којих су четворица задржана у притвору.

Тројица су недуго затим пуштена на слободу, али је Флорим Ејупи, у то време активни официр Косовског заштитног корпуса, задржан у притвору у Приштини. На слободу су пуштени Јусуф Велију и Авди Бехљуљи, а са једним од њих двојице је, према документима из истраге, Ејупи разговарао телефоном непосредно пре напада.

"После хапшења Флорима Ејупија, никоме од истражитеља Унмикове полиције није било дозвољено да му приђе док се налазио у притвору у Приштини. Забрана је стигла директно са врха (Мисије УН). Непосредно пошто сам то сазнао видео сам како полеће амерички хеликоптер", рекао је за портал Радио-телевизије Србије високи званичник Унмикове полиције који је желео да остане анониман.

Званично, Кфор и представници америчког контингента на Косову никада нису потврдили да је Ејупи пребачен у Бондстил, а цео случај је у огромној мери закомпликовао ионако сложене односе између Унмикове полиције и Кфора, који из разних разлога нису размењивали обавештајне податке.

Да ствар буде сложенија, бомбашки напад код Подујева могао је, без великих проблема, да буде споречен, јер су Британци, извесно време пре експлозије, добили обавештајне податке о датуму и броју људи коју су учествовали у планирању.

У поверљивом извештају насталом током истраге о нападу код Подујева наводи се да је на развој догађаја утицао низ фактора, па војници који су били упућени да обезбеде пут нису стигли да провере део на којем се напад и догодио.

"Два мушкарца" која су посматрала пут са брда "привукла" су пажњу војника, али они нису успели да зауставе конвој јер им се покварила радио-станица, наводи се у извештају Кфора.

У поверљивом извештају Унмика пак наводи се да је за напад "одговорна деветочлана терористичка ћелија", која је акцију код Подујева предузела како би "застрашила српско становништво на Косову".

Ејупи је, недуго после пребацивања у Бондстил, успео да побегне тако што је просекао отворе у жици маказама, које му је у зељаници донела породица. За америчке снаге при Кфору, бег није био претерано велико изненађење, па је, после истраге, обезбеђење притворске јединице у Бондстилу ојачано додатном жицом и стражарским кулама.

Његов бег се показао "згодним" за челнике Кфора и Унмика, који су и пре овог случаја "заустављали" истраге против низа бивших команданата Ослободилачке војске Косова, укључујући Самија Љуштакуа и Сабита Геција. На интервенцију челника Унмика и Кфора, у прве две година мандата међународних мисија на Косову ослобођено је двадесетак бивших припадника ОВК, од којих је најмање један био на потерници Интерпола.

Ејупи је, на крају, ухапшен јуна 2004. године у Тирани, заједно са Фаиком Шаћиријем и Џеватом Косумијем и предат у руке Унмику. У суђењу које је уследило, осуђен је на 40 година затвора, али га је жалбено веће ослободило због недостатка доказа.

Флорим Ејупи је 2014. године још једном ухапшен, овог пута због убиства две особе, припадника косовске полиције и службеника Унмика 2004. године. Ејупи и двојица наводних сарадника су убрзо пуштени из притвора, а пред врата сведока Шкумбина Мехметија је у међувремену остављен пакет у којем су се, према извештају Еулексове полиције, налазиле бомба, маска и цуцла.