Гранату на Маркале могле испалити обе стране

Сведок одбране Јасуши Акаши изјавио је на суђењу Радовану Караџићу у Трибуналу у Хагу да су гранату која је на сарајевској пијаци Маркале 1994. године убила и ранила десетине грађана, могле испалити обе зараћене стране.

По оптужници која тадашњег председника Републике Српске и врховног команданта њене војске Радована Караџића терети за терорисање становништва Сарајева, гранату је на Маркале испалила Војска РС.

У експлозији једне минобацачке гранате, на Маркалама је 5. фебруара 1994. погинуло 66 грађана, а рањено је више од 140 особа.

Јапански дипломата Акаши, тада специјални изасланик генералног секретара УН за бившу Југославију, сведочио је да је ескпертска комисија коју је формирао, после истраге није могла тачно утврдити која је зараћена страна испалила гранату.

У комисији су, по речима сведока, била по два експерта из земаља наклоњених Муслиманима, односно Србима, а председавао јој је Канађанин.

"Они су закључили да је граната могла долетети или са стране српских снага или са стране снага босанске владе. Закључак комисије који сам ја прихватио, био је да је напад могао доћи са обе стране", рекао је Акаши.

Изјавио је да му је Караџић, дан после екплозије, категорично тврдио да ВРС није испалила гранату и да је то учинила Армија БиХ.

На сугестију оптуженог који се брани сам, Акаши је потврдио да је, после експлозије на Маркалама, Караџић пристао на прекид ватре, али да је влада БиХ "сматрала да то није довољно и хтела је повлачење артиљерије" ВРС око Сарајева.

Упитан да ли је српска страна, по споразуму о уклањању артиљерије око Сарајева из фебруара 1994, имала право да повуче тешко оружје из центара за сакупљање под контролом Унпрофора, у случају да буде нападнута, Акаши је одговорио: "То је било ваше схватање".

Сведок је изјавио и да је лидер босанских Муслимана Алија Изетбеговић није делио ентузијазам вођства РС за преговоре који су у то време били заказани у Женеви.

Влада у Сарајеву није желела примирје

У наставку сведочења на суђењу УН Јасуши Акаши потврдио је да 1994-95. влада у Сарајеву, охрабрена од САД, није желела дугорочни споразум о примирју у БиХ.

Одговарајући на питања Караџића, Акаши је рекао да су муслимански лидери и званични Вашингтон веровали да би трајније примирје омогућило босанским Србима да задрже велики део територије БиХ који су заузели током претходних ратних година.

На питање тадашњег председника Републике Српске, сведок је потврдио да је однос снага у БиХ био промењен захваљујући војној помоћи коју су, упркос ембаргу УН, Армији БиХ пружале САД, Немачка и неке азијске земље.

Сведок је навео да је влада Алије Изетбеговића одбила да продужи четворомесечно примирје које је, уз помоћ бившег америчког председника Џимија Картера , било склопљено крајем 1994. године.

"Ви и Хрвати сте пристали на продужење примирја, али је босанска страна била против, што је онемогућило споразум", рекао је Акаши оптуженом.   Упитан од Караџића ко је највише кршио примирја, Акаши је одговорио: "Све стране, а нарочито ваша, као и страна босанске владе".

Караџић ће сутра Акашија испитивати о догађајима у Сребреници у лето 1995. године.

Караџић је оптужен и за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и узимање за таоце припадника мировних снага УН, 1992-95.