Одбачен део оптужнице против Караџића

Хашки трибунал одбио је захтев бившег председника Републике Српске Радована Караџића да буде ослобођен на половини суђења, пошто је утврђено да су тужиоци извели довољно доказа против њега за десет тачака оптужнице. Међутим, Трибунал одбацио тачку оптужнице против Караџића која се односи на геноцид над Муслиманима и Хрватима у седам општина у БиХ, осим Сребренице.

Саопштавајући одлуку, председавајући судија О-Гон Квон рекао је да докази које су предочили тужиоци нису довољни за доказивање тачке оптужнице да су снаге босанских Срба у општинама Братунац, Фоча, Кључ, Приједор, Сански Мост, Власеница и Зворник покушале да Муслимане и Хрвате "униште у потпуности или делимично као етничке групе", што је услов за геноцид, иако има довољно доказа да су у тим општинама починиле истребљење и прогон несрба.

Расправно веће утврдило је да је тужилаштво, у недавно окончаном доказном поступку, поднело довољно доказа по свим другим тачкама оптужнице, укључујући и за геноцид у Сребреници, на основу којих би, уколико би били прихваћени, Караџић могао бити осуђен.

Расправно веће је то утврдило примењујући, у складу са правилима суда, најповољнији критеријум процене доказа за тужилаштво у овој фази поступка, пре него што саслуша доказе Караџићеве одбране.

Суђење ће, после данашње одлуке судија, бити настављено доказним поступком Караџићеве одбране, који ће почети 16. октобра.

Караџић, који се брани сам, пре данашње одлуке, био је оптужен за геноцид над више од 7.000 Муслимана у Сребреници и за геноцид над несрбима у још седам босанских општина, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање "плавих шлемова" УН за таоце, 1992–95.

У 11 тачака, Караџић се оптужницом теретио за геноцид, прогон, истребљење, убиства, депортацију, нехумана дела, терорисање, незаконите нападе на цивиле и узимање талаца.

Председавајући судија О-Гон Квон рекао је да је веће утврдило да је тужилаштво извело довољно доказа на основу којих би, уколико би били прихваћени, разумни пресудитељ могао закључити да су све те злочине, изузев геноцида изван Сребренице, починиле оружане снаге босанских Срба, под врховном командом Радована Караџића.

Према данашњој одлуци, на основу изведених доказа оптужбе могло би се закључити и да је постојао удружени злочиначки подухват, на челу с Караџићем, чији је крајњи циљ било трајно и насилно уклањање несрпског становништва са великог дела територије БиХ, на којем је вођство босанских Срба намеравало да створи сопствену државу.

"Расправно веће утврдило је да би на основу предочених доказа тужилаштва, уколико би били прихваћени, разумни проценитељ чињеница могао закључити, ван сваке сумње, да су снаге босанских Срба починиле геноцид над муслиманским цивилима у Сребреници", рекао је судија О-Гон Квон.

"Геноцидна намера вођства босанских Срба да потпуно или делимично уништи сребреничке Муслимане могла би се, на основу предочених доказа, извести из систематске природе злочина и броја жртава", нагласио је судија О-Гон Квон, подвлачећи да су српске снаге покушале да убију сваког војно способног Муслимана.

Одбацујући Караџићеву тврдњу да Војска Републике Српске није држала Сарајево у опсади, нити терорисала становништво дуготрајним неселективним гранатирањем и снајперисањем, судија О-Гон Квон рекао је да обиље доказа тужилаштва указује да је ВРС, под Караџићевом врховном командом, од пролећа 1992. до јесени 1995. године, подвргавао цивиле "терору", масовно их убијајући у незаконитим нападима насумичном ватром артиљерије и снајпера.

Суђење Караџићу почело је крајем октобра 2009. године, али је тужилаштво првог сведока пред судије извело тек средином априла 2010. године.

Током доказног поступка тужиоци су пред судије извели укупно 195 сведока, док су бројна друга сведочења у спис увели у писаном облику.

Прву оптужницу против Караџића, Трибунал је поднео крајем јула 1995. године, али је он остао на слободи до 21. јула 2008. године када су га у Београду ухапсиле власти Србије и затим изручиле у Хаг.