Читај ми!

Времеплов (10. новембар 2011)

Немачки верски реформатор, оснивач протестантизма, Мартин Лутер рођен 10. новембра 1483. године. На данашњи дан 1965. Трећи програм Радио Београда почео са радом. Први компјутерски вирус јавно мприказан 1983. године.

Немачки верски реформатор, оснивач протестантизма, Мартин Лутер рођен је 10. новембра 1483. године. После ходочашћа у Рим разочарао се у многе поступке Католичке цркве, посебно продају опроштајница. Своје неслагање изнео је у чувених 95 теза прикуцаних на врата једне цркве у Винтенбергу 31. октобра 1517. године. Тај датум сматра се почетком Реформације, а Лутерове идеје су се, захваљујући проналаску штампарске машине, брзо прошириле широм Немачке. После екскомуникације основана је црква која ће се по њему назвати лутеранском, а Лутерове идеје су касније испирисале бројне цркаве које ће назвати протестантским.

На данашњи дан 1965. године почео је са радом Трећи програм Радио Београда. Настао је по угледу на сличне програме основане у европским земљама после Другог светског рата. Његов утемељивач и први главни и одговорни уредник био је Александар Ацковић. Оснивањем овог специфичног програма изашло се у сусрет растућој потреби за културом, уметношћу и теоријом, које се посредством радио таласа не популаришу, већ се представљају у свом изворном облику. Програм је у почетку емитован три пута недељно по три сата, а од 1. јануара 1966. године сваке вечери. За још један сат емитовање програма продужено је 10. новембра 1969, а од 1. априла 2002. године програм се емитује од 20 до 5 сати ујутро. Трећи програм се састоји из две целине: музичког и говорног дела. У првом се емитује искључиво уметничка музика свих периода и стилова, са посебним акцентом на српску музичку баштину. У говорном делу велика пажња се поклања дијалошким формама: трибинама, конфротацијама и сучељавањима везаним за актуелане друштвене проблеме. Почев од јула 1969. године редакција издаје тромесечни часопис "Трећи програм".

1483. - Рођен Мартин Лутер, немачки верски реформатор, оснивач протестантизма (Ајслебен, 10. 11. 1483 - Ајслебен, 18. 02. 1546)

1493. - Рођен Парацелзус (Теофраст Бомбаст фон Хохенхајм), швајцарски лекар, алхемичар и филозоф (Ајнзиделн, 10. 11. 1493 - Салцбург, 25. 09. 1541)

1668. - Рођен Франсоа Купрен, француски композитор и оргуљаш (Париз, 10. 11. 1668 - Париз, 12. 09. 1733)

1697. - Рођен Вилијам Хогарт, енглески сликар и графичар (Лондон, 10. 11. 1697 - Лондон, 26. 10. 1764)

1759. - Рођен Јохан Фридрих Шилер, немачки књижевник, историчар и теоретичар уметности (Марбах, 10. 11. 1759 - Вајмар, 09. 05. 1805)

1796. - Умрла Катарина II Алексејевна (Велика), руска царица (Штетин, 02. 05. 1729 - Санкт Петерсбург, 10. 11. 1796)

1891. - Умро Жан Артур Рембо, француски књижевник (Шарлвил, 20. 10. 1854 - Марсеј, 10. 11. 1891)

1901. - Рођен Милан Бартош, професор Правног факултета у Београду, експерт за међународно право, академик (Београд, 10. 11. 1901 - Београд, 12. 03. 1974)

1910. - Основано Друштво за српски језик и књижевност

1919. - Рођен Михаил Тимофејевич Калашњиков, руски генерал, инжењер, конструктор оружја (Курија, 10. 11. 1919)

1923. - Рођен Драгослав Андрић, књижевник, преводилац, драматург, лексикограф и публициста (Чачак, 10. 11. 1923 - Београд, 27. 05. 2005)

1925. - Рођен Ричард Бартон (Ричард Џенкинс), британски позоришни и филмски  глумац (Понтрихидифен, 10. 11. 1925 - Женева, 05. 08. 1984)

1932. - Рођен Рој Шајдер, амерички филмски глумац (Оринџ, 10. 11. 1932 - Литл Рок, 10. 02. 2008)

1937. - Рођен Димитрије Калезић, теолог, професор Богословског факултета у Београду (Кликоваче, 10. 11. 1937)

1938. - Умро Мустафа Кемал Ататурк, турски генерал и државник, први председник модерне Турске (Солун, 12. 03. 1881 - Цариград, 10. 11. 1938)

1943. - Рођен Новица Савић, драмски писац (Блаце, 10. 11. 1943 - Београд, 17. 10. 2004)

1974. - Рођена Кристина Ковач, певачица и композитор (Београд, 10. 11. 1974)

1975. - Италија и Југославија потписала "Осимске споразуме"

1977. - Рођена Британи Марфи, америчка филмска глумица (Атланта, 10. 11. 1977 - Лос Анђелес, 20. 12. 2009)

1982. - Умро Леонид Иљич Брежњев, совјетски политичар и државник, генерални секретар ЦК КПСС и председник Президијума Врховног совјета СССР (Каменско, 19. 12. 1906 - Москва, 10. 11. 1982)

1983. - Амерички студент Фред Коен јавно приказао први компјутерски вирус

1988. - Умро Јаника Балаж, тамбураш, концерт-мајстор Великог тамбурашког оркестра РТВ Нови Сад (Бачко Градиште,  1925 - Нови Сад, 10. 11. 1988)

2000. - СРЈ после осам година одсуствовања поново постала чланица Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС)

2000. - Умро Жак Шабан-Делмас, француски политичар и државник, дугогодишњи градоначелник Бордоа, премијер Француске (Париз, 07. 03. 1915 - Париз, 10. 11. 2000)

2006. - Умро Џек Паланс (Владимир Палахњук), амерички филмски глумац, добитник "Оскар"-а (Латимер Мајнс, 18. 02. 1919 - Монтесито, 10. 11. 2006)

2007. - Умро Чедомир Лакић, новинар листа Политика (Билишани - Обровац, 1935 - Београд, 10. 11. 2007)

2007. - Умро Норман Мајлер, амерички књижевник и новинар (Лонг Бренч, 31. 01. 1923 - Њујорк, 10. 11. 2007)

2008. - Умрла Миријам Макеба, јужноафричка певачица, "Мама Африка" (Јоханесбург, 04. 03. 1932 - Кастел Волтурно,10. 11. 2008)

2008. - Умро Никола Каваја, дисидент (Пећ, 03. 10. 1932 - Београд, 10. 11. 2008)

2009. - Умро др Ратко Нешковић, филозоф, професор и декан Филолошког факултета у Београду, главни и одговорни уредник часописа "Гледишта" и "Марксистичка мисао" (Доњи Статовац, 03. 03. 1941 - Београд,10. 11. 2009)

2009. - Умро Душан Данчуо, певач староградске музике (Карловац, 1922 - Београд, 10.11. 2009)

2009. - Умро Слободан Моча Момчиловић, новинар и уредник Борбе, Политике Експрес, Темпа и Спортског журнала, доајен спортског новинарства (Београд, 1944 - Београд, 10. 11. 2009)

2009. - Умро Роберт Енке, немачки фудбалски голман, репрезентативац (Јена, 24. 08. 1977 - Нојштат, 10. 11. 2009)

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 23. април 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво